Усамљени ранчер на Курилским острвима

1/12. Андреј Архангелски је пустињак који живи усамљеничким животом на пацифичкој обали острва Кунашир, које се налази на самом југу Великог курилског гребена.
2/12. Запослен је као инспектор за рибарство, aли у слободно време ужива у необичном хобију – узгаја коње.
3/12. У време Совјетског Савеза на Курилским острвима је било много коња, из простог разлога што је то био једини могући вид транспорта за тамошње фармере и граничаре.
4/12. После нестанка СССР-а коњи су остали без својих власника и, за само годину дана, сви су побијени. Наиме, неки људи су овамо долазили хеликоптерима да би из пуке забаве пуцали на њих. Андреј је био једини који је решио да коње врати на ово острво.
5/12. Нека грла добио је на поклон, а нека је сам довео. У почетку је набавио велики број потковица с намером да коње поткива. Међутим, касније је од тога одустао зато што коњска копита временом природно очврсну.
6/12. Просечно стадо састоји се од 30 одраслих коња и 10 ждребади. Годишње се изгуби око 5 коња из разних разлога. Коњи живе под ведрим небом, јер Андреј нема довољно велику шталу да их све смести.
7/12. Андреј не даје имена својим коњима, било би тешко да их сва запамти. Али сви они могу да се надају да ће повремено добити посластицу – коцку шећера.
8/12. Андреј користи мало теренско возило да би стигао до најближег села. За коња је пут дужине од 30 до 50 километара превише напоран.
9/12. Андреј Архангелски је рођен у предграђу Москве. Ипак, никада није волео градски живот. У родни град одлази једном годишње, али увек се радује повратку на своје острво.
10/12. За опоравак од стреса и напора које доноси живот у граду обично су му потребне две недеље. Тек после тога Андреј се поново осећа као човек.
11/12. У овом огромном пространству под својом управом Андреј има само једног суседа – медведа. И он такође полаже право на ову територију и на њу не пушта друге медведе.
12/12. Андреј је свестан да ће острво напустити пре него што остари. Коњи тада више никоме неће користити. Неки од њих неће преживети ни прву зиму, док ће остали завршити у кланици.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“