Чудесна зима у Националном парку Таганај

10/10. Стаза се завршава на голој стеновитој узвисини коју 250 дана годишње шибају ветрови. На средини узвисине налази се усамљена зграда метеоролошке станице. То је раскрсница на којој можете срести спелеолога са Чукотке, музичара из Санкт Петербурга или групу фотографа из Москве или Јеревана.

10/10. Стаза се завршава на голој стеновитој узвисини коју 250 дана годишње шибају ветрови. На средини узвисине налази се усамљена зграда метеоролошке станице. То је раскрсница на којој можете срести спелеолога са Чукотке, музичара из Санкт Петербурга или групу фотографа из Москве или Јеревана.

Антон Агарков / Strana.ru

1/10. За већину људи Таганај – национални парк у Чељабинској области на Уралу – представља место где се може отићи у нетакнуту природи. Тамо се налазе добре стазе за шетњу, као и ски-стазе различитих дужина и категорија.
2/10. Хотелски комплекс „Таганај“ налази се у подножју планине Круглица. Успон на ову планину са два врха почиње на извору Бели Кључ.
3/10. Зими овуда на скијање долазе људи из Чељабинска и Миаса.
4/10. Таганајска шума је постала полигон за тренинге многих уралских планинара, док алпинисти почетници вежбају на оближњим литицама.
5/10. Туристичке колибе за планинаре у самом парку распоређене су тако да они у њима могу да одложе своје тешке ранчеве и да наставе даље без терета на леђима.
6/10. Ако желите да видите прави Таганај, морате да продужите даље, за шта је потребно бар целодневно пешачење с пуним ранцем, све до места где стаза долази до реке, док се врхови борова издижу изнад брда.
7/10. Планинари који долазе у сезони углавном не користе колибе. За њих Таганај представља слободу, као и прилику да током звезданих вечери преноће на планинским заравнима поред логорске ватре.
8/10. Ипак, постоји једна колиба коју поштују и најстраственији планинари – метеоролошка станица на планини Таганај.
9/10. Таганајска метеоролошка станица је најпопуларнија кућица на овој планини, чак и међу најстраственијим планинарима. Да би се до ње стигло потребно је препешачити 20 километара, од чега 5 километара узбрдо.
10/10. Стаза се завршава на голој стеновитој узвисини коју 250 дана годишње шибају ветрови. На средини узвисине налази се усамљена зграда метеоролошке станице. То је раскрсница на којој можете срести спелеолога са Чукотке, музичара из Санкт Петербурга или групу фотографа из Москве или Јеревана.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“