Шармантно лице руског православља

1/15. Црквена литија иде од Спаског манастира (Костомаровск, Вороњешка област) до светог извора на реци Дон.

2/15. Манастир светог Јована Богослова (Чердињ, Пермска област). Чердињ је један од најстаријих центара православља у Русији. Манастир је основан у 15. веку, а обновљен 2003. године. Првих година после обнове у манастиру је било веома мало монаха, недостајало је новца, а посла је било много. Да би опстао, манастир је примао све који су желели да остану, укључујући и бивше затворенике.

3/15. Успенски Трифонов манастир (Пермска област). Налази се на реци Чусови. Основан је 1997. године. Први манастир на овом месту основао је свети Трифон Вјатски 1572. на земљишту породице Строганов. Управо је одавде (из града Чусовој) после молитве атаман Јермак Тимофејевич 1581. године кренуо да покори Сибир и припоји га Русији.

4/15. Бородице-Табински манастир (Красноусољск, Башкирија). Налази се на обронцима Уралских планина на реци Усолка. Први манастир на овом подручју био је основан 1597. године. На фотографији је сестра Стефанида са својом мачком. Стефанида је завршила музичку академију и пева у манастирском хору.

5/15. Овај савремени манастир основан је 1997. године недалеко од санаторијума „Красноусољск“. Место је познато по изворима лековите минералне воде. У позадини су свети извор на реци Усолка и зграде манастира.

6/15. Толшевски манастир Преображења Господњег (Вороњешка област). Основан средином 17. века. Током 1768-69. овде је у осами живео свети Тихон Задонски Чудотворац. Манастир се налази у шумском резервату на обалама реке Усманке (Вороњешки државни резерват биосфере) и обновљен је као манастир 1994. године.

7/15. Свештеник Сергеј Смирнов у једној од сеоских цркава у Вороњешкој области. Његови синови трче у цркву чим се огласе звона. Као ученик и студент економије отац Сергеј је често посећивао манастире са својим оцем. Ова путовања, као и сусрети са монасима, утицали су на Сергејеву одлуку да се после дипломирања упише на Вороњешку православну богословију.

8/15. Манастир светог Јована Богослова (Чемал, Алтајске планине). Воденицу и цркву у Чемалу подигло је 1849. Православно алтајско духовно посланство, које је имало мисију да проповеда хришћанство међу староседелачким становништвом Алтаја.

9/15. Дрвена црква на острву Патмос на реци Катуњ. Стамбене просторије и пољопривредне зграде налазе се у шумовитој области на левој обали. Острво је висећим мостом повезано са обалом. Сестринство сваког дана обилази манастир носећи икону.

10/15. Николајевски Белогорски манастир (Пермски крај). Манастир је основан 1897, како би староверци могли да врше мисионарску делатност. Обновљен је 1990. године. На фотографији јеромонах Алипиј разговара са једним од монаха недалеко од извора светог Николаја Чудотворца.

11/15. Вишедневно верско ходочашће у Вороњешкој области. После вечере, вођа групе ходочасника, јеромонах Тихон, одговара на питања присутних.

12/15. Серафимо-Покровски манастир (Лењинск-Кузњецки, Кемеровска област). Савремени манастир. Игуманија Марија у својим службеним одајама.

13/15. Успењски и Свето-Георгијевски манастир „Свето грмље“, Башкирија. Манастир је основан 1901. године. Обновљен је 1997. као мушки манастир. Окружен је шумама, ливадама и брежуљцима и налази се далеко од насељених подручја.

14/15. Манастир се у великој мери издржава приходима од узгоја стоке. Монаси гаје краве, коње, кокошке и пчеле. Имају и пољопривредне машине, као и мали вештачки рибњак. Планинска клима је веома променљива и братство манастира мора да пожури са скупљањем сена пре него што почне киша.

15/15. Отац Николај, старац Уфимске епархије, посећује манастир да одговори на питања радника. Мирјани често проводе време у манастиру. Сврха њихове посете је несебична жеља да помогну манастирској обитељи. Поред тога, људима је често потребна духовна помоћ и подршка или путоказ у потрази за новим погледом на живот.