12 руских концептуалних аутомобила који нису на продају

1/12. ВАЗ Х је био експериментални концептуални аутомобил са каросеријом карактеристичном за миниван возила. Направљен је у предузећу ВАЗ, највероватније 1990. Возило је представљено у неколико специјализованих публикација, укључујући и иностране, па ипак о њему не постоје детаљнији подаци. Познато је да је направљен само један примерак, а напредне технологије примењене на њему коришћене су у ВАЗ-овим минивановима који се и данас производе. Једини израђени ВАЗ Х није сачуван.

2/12. „Лада Рапан“ је руски електрични аутомобил развијен од стране инжењера и конструктора из одељења за технички развој компаније „АвтоВАЗ“. Овај експериментални модел направљен је 1998. Контролне јединице и ваздушни јастук налазе се на волану. Модел је представљен на Међународном сајму аутомобила „Париз 98“ у Риму. Возило није ушло у серијску или малосеријску производњу пошто у земљи није била развијена инфраструктура потребна за електричне аутомобиле.

3/12. Тим конструктора компаније „АвтоВАЗ“, на челу са Сергејом Синељниковом, направио је модел „Лада Питер Турбо“ STC који представља њихову визију аутомобила једноседа са добрим аеродинамичким својствима. Интересантан детаљ у вези са овим моделом је то што кров возила није испупчен, већ благо удубљен. Ауто је представљен јавности 2000. на Париском сајму аутомобила и добио је похвале страних експерата. Међутим, то је био само модел – врата се нису отварала, већ су била исцртана на каросерији. Овај пројекат није одмакао даље од конструкторског бироа, а израђени модел налази се у музеју.

4/12. „Лада Роудстер“ је први модел Сергеја Нужног, конструктора компаније из Тољатија, који је дипломирао на познатој техничкој школи Espera Sbarro и желео је да на примеру покаже стечено знање. „Лада Роудстер“ један је од ретких руских концептуалних аутомобила који су доживели почетак производње, иако у малим серијама. Проблем код овог возила је превисока цена, пошто је у њега уграђен мотор аутомобила Alfa-Romeo GTV.

5/12. „Лада“ C Concept је спортски хечбек са троје врата, један од развојних пројеката настао из сарадње предузећа „АвтоВАЗ“ са канадском компанијом Magna International, у оквиру које је договорена израда модела серије Project C. „АвтоВАЗ“ је 6. марта 2007. представио овај експериментални модел на 77. Женевском сајму аутомобила где је добио бројне позитивне оцене. Цена возила је око 12.000 долара (450.000 рубаља), а светска економска криза утицала је на то да се овај пројекат оконча 2009.

6/12. „Лада“ је развијала нову серију хечбекова са погоном на сва четири точка. Серијска производња је требало да почне крајем 2017. или почетком 2018. Нови пројекат познатог произвођача уливао је наду да ће аутомобил постићи успех. Касније је руски ауто-гигант прекинуо даљи рад на најављеном моделу „Лада Калина“ са погоном 4х4, чији је концепт представљен 2007. „АвтоВАЗ“ је проценио да ће додавање погона и на задњу осовину захтевати бројне измене и изазвати значајне трошкове. Зато се компанија определила за линију мањег отпора и усмерила се на развој других модела.

7/12. На Париском сајму аутомобила 2008. „АвтоВАЗ“ је представио концепт спортског модела „Лада“ Revolution III, производ петогодишњег настојања да се створи руски спортски аутомобил нове генерације. На тркачкој стази „Нирбургринг“ у Немачкој 2009. извршен је низ тестова. Ова „Лада“ опремљена је дволитарским „Реноовим“ турбо-дизел мотором F4R774 од 245 коњских снага (обртни моменат 310 Nm), „Мотековом“ контролним уређајем и „Поршеовим“ каросеријом, облика карактеристичног за класу „купе“. „Лада“ Revolution III бржа је од аутомобила Porsche Cayman са мотором сличне снаге. Међутим, овај модел није активно учествовао ни на једној трци после поменуте, нити је доживео масовну производњу.

8/12. Cardi Tetra Next, концептуални теренски аутомобил, представљен је још 1997. Двосед са каросеријом типа „тарга“ постављен је на широком раму, док је шасија направљена на основу оне уграђене у „Ниву“ ВАЗ-2121. Било је планирано да се овај модел производи серијски, али је остао у фази концептуалног возила – још један неуспели покушај инжењера ентузијасте Сергеја Алишева да дода ноту префињености руској аутомобилској индустрији.

9/12. Кабриолет Cardi Curara из 1998. је прави пример „високе моде“ међу аутомобилима и једини је произведени комад. Модел Cardi Curara представља остварење сна дизајнера Сергеја Алишева, који је одувек веровао у потенцијал руске аутомобилске индустрије. Алишев и даље заступа идеју о малосеријској производњи аутомобила у Русији. Cardi Curara, који се склапа ручно, јасно демонстрира његов концепт.

10/12. „Јо-мобил“ је хибридни аутомобил руске производње са комбинованим погоном – врши се електро-трансмисија снаге добијене из генератора повезаног са бензинским мотором са унутрашњим сагоревањем, као и капацитативног акумулатора. Пројекат развоја „јо-мобила“ промовисао је бизнисмен-милијардер Михаил Прохоров. Конструктори су најавили индустријску производњу за почетак 2015, али се у фебруару 2014. појавила информација из обавештених извора да је даљи рад на пројекту обустављен.

11/12. ЗИЛ-4112Р, познат и као „Путинова лимузина“, представља аутомобил за највише представнике власти и произведен је у компанији „Депо-Зил“. Моделом ЗИЛ-4112Р конструктори су желели да наставе континуитет серије лимузина највише класе, којима су се возили бројни совјетски и руски политички лидери – Леонид Брежњев, Михаил Горбачов и Борис Јељцин. Због врхунског квалитета овог возила оно никада није било намењено масовној производњи, за разлику од других концептуалних аутомобила.

12/12. Руски произвођач аутомобила „Русо-Балтик“ (Русско-Балтийский вагонный завод) у сарадњи са немачком компанијом „Герг“ направио је 2006. концептуални аутомобил „Русо-Балтик“ Impression. Аутомобил је 2006. имао европску премијеру у хотелу Concorso d'Eleganza Villa d'Este и на Женевском сајму аутомобила 2007. „Герг“, чије се седиште налази недалеко од Минхена, за овај пројекат изнајмио је свој производни погон. Неке од занимљивих карактеристика су LED светла и кров променљиве транспарентности. Аутомобил је прављен у малим серијама од 10 до 15 примерака годишње, а вредео је око 1,8 милиона долара. Иако је било неколико поруџбина, до обимније производње није никада дошло.