Институт „Смољни“: прва руска школа за девојке

1/16. Спољашњост Института „Смољни“.Институт „Смољни“ за девојке племенитог порекла представљао је прву образовну институцију за жене у Русији и створио је основу за школовање припадница лепшег пола. Институт је основан 5. маја (24. априла по тада важећем јулијанском календару) 1764. на иницијативу Ивана Ивановича Бецкоја, а по указу Катарине Велике.

2/16. Наставници. Право на школовање на Институту имале су ћерке званичника највишег ранга – њихови очеви морали су да имају бар чин пуковника, односно звање државног саветника у цивилној служби. Надокнада трошкова школовања вршила се из државног буџета. Ћерке наследних племића такође су примане, уз плаћање годишње школарине. Овде су се девојке припремале за живот на двору и у високом друштву.

3/16. Час плеса. Наставни план института обухватао је уобичајене школске предмете, попут руског језика, математике, историје, географије, али и музику, плес, сликање, вајање, хералдику, етикецију, домаћинство, веронауку и друго.

4/16. Час музике. Иван Иванович Бецкој написао је статут института у коме је навео педагошка начела инспирисана западноевропском филозофијом просветитељства, чије је погледе прихватала и сама Катарина Велика.

5/16. Лекарски преглед. Статут је садржао одредбе које су регулисале целокупан рад института: дисциплинска правила, наставу, молитве, начин исхране, ношење униформи, прослављање празника, овлашћења начелнице, улогу старатеља. Статут је предвиђао да институт има четири сенатора и прописао захтеве које треба да испуне.

6/16. Перионица. У институт су уписивана деца узраста од 4 до 6 година. Школовање је трајало 12 година и постојала су 4 старосна разреда – у сваком разреду ученице су проводиле по 3 године. Прва група девојчица примљена је 1764.

7/16. Спаваоница. У почетку, девојчице су почињале школовање са 6, а завршавале га са 18 година. Касније је уведено деветогодишње школовање, при чему се у школу кретало са 9 година. Живот у институту био је организован на принципима једноставности и строгости.

8/16. Слободно време. Старије ученице додељиване су млађим разредима како би се у пракси упознале са васпитним и образовним методама. Часови су трајали од 7 до 11 сати пре подне и од 12 до 2 сата после подне. Осим наставе, ученице су имале часове физичког васпитања, одлазиле су у шетње и учествовале у играма на отвореном или у учионици.

9/16. Час шивења. Васпитанице Института морале су да носе униформе – хаљине посебног кроја и одређене боје. Најмлађе су носиле униформе браон боје, ученице другог разреда тамно плаве, трећег светло плаве, а најстарије су носиле хаљине беле боје. Према веровању, униформе је осмислила сама Катарина Велика.

10/16. Ручак. Оброци су били једноставни и хранљиви и састојали су се углавном од меса и поврћа. Ученице „Смољног“ пиле су само млеко и воду.

11/16. Прелиминарни испит из лепог понашања. Настава је трајала током целе године – није било распуста. Испити су се одржавали три пута годишње.

12/16. Зборница. Наставници су били дужни да поступају разборито и смирено. Избегавали су казне и само су опомињали преступнице. Према првом статуту Института, родитељи су могли да посећује своје ћерке само одређеним данима и уз дозволу начелнице. Институт је требало да замени породицу у потпуности.

13/16. Часови музике. Редовна школарина за храну и смештај износила је 300 рубаља годишње. Међутим, за неке ученице била је и знатно виша. Додатна средства користила су се за школовање сиромашније деце. Више од половине девојака у институту школовало се захваљујући помоћи. Императоркине штићенице носиле су око врата траке зелене боје, док су за остале девојке боју траке одређивали њихови добротвори.

14/16. Санкање. Живот ученица изменио се 1859, када је за инспектора Института постављен истакнути педагог Константин Дмитријевич Ушински. Унео је измене у наставни план, од којих је најважнија била увођење распуста, јер је одвајање девојака од породица негативно утицало на њихов каснији живот.

15/16. Час физичког васпитања. За време Револуције 1917. у Институту је био смештен бољшевички комитет и унутрашњост зграде је претрпела извесне промене, али не одмах. Први говор Владимира Иљича Лењина октобра 1917. одржан је у згради Института „Смољни“ у његовом првобитном ентеријеру.

16/16. Ученице завршног разреда 1889. Остале васпитанице Института имале су велику срећу с обзиром на настале околности. Наиме, оне су под вођством кнегиње Вере Голицине евакуисане у Новочеркаск, где је у фебруару 1919. дипломирала последња генерација. Лета 1919. наставнице и остале ученице избегле су из Русије заједно с припадницима Беле армије, а институт је наставио с радом у Србији.