15 чудесних пејзажа Русије

Највиши вулкан на острву Кунашир, огњене планине на реци Амур, Чегемски водопади, Плава језера и друге природне лепоте Русије.

Тјатја је највиши вулкан на острву Кунашир (Курилски архипелаг). Верује се да Тјатја представља опасност за летелице – не само што избацује отровне гасове са врха, већ и са бока. Постоји вероватноћа да су ови гасови били узрок рушења неколико хеликоптера у тој области. Дугу стазу која води до врха вулкана веома је тешко савладати. Планинарима је по лепом времену потребно око три дана да се успењу до највише тачке Тјатје.
Огњене планине на реци Амур – смештене у Амурској Области, названој по овој реци – први је описао чувени руски путник и научник Николај Пржевалски током експедиције изведене на југу руског Далеког Истока 1870-их. Према постојећим доказима, из ове планине избија дим већ више од 300 година. Узрок овог феномена је ватра која је својевремено захватила налазишта угља и лигнита, која тињају све до данас због контакта са атмосферским гасовима.
Ленски стубови налазе се у Јакутији на Сињој реци, притоци Лене. Стеновите обале које чине ове стубове простиру се десетинама километара. Достижу висину од 100 метара и представљају прелеп призор. Стубови су сачињени од кречњака који се формирао пре око 550 милиона године. Сами стубови датирају из нешто каснијег периода и стари су „свега“ 400 хиљада година.
Вулкан Балаган-Тас у Јакутији налази се недалеко од Поларног круга. Облика је готово савршене купе, а пречник основе му је 990 метара. Његове падине сачињене су од базалта и плавца. Геолози не могуда утврде његову старост, али према неким доказима настао је пре свега неколико стотина година.
Угашени Анјујски вулкан смештен је у ненасељеном крају Чукотке недалеко од реке Мони. Према геолошким подацима последња ерупција вулкана десила се пре око 500 година. Нема индикација да ће у догледној будућности поново бити активан. Ово је једини вулкан у Русији са потпуно отвореним каналима лаве, који су дуги и до 55 километара.
Усољскa налазишта соли налазе се близу града Соликамска, где се со вади још од 15. века. Од некадашњих дрвених направа у облику цеви, којима се у време Руске Империје вадила со, остала је само Људмилинска, изграђена 1906. Управо су у овој области, али на другом копу, пронађени први трагови магнезијума у Русији, откривени почетком 20. века.
Долина Нарзанов у Кабардино-Балкарији. Кавказ и југ Русије познати су по изворима минералне воде. Кабардино-Балкарски извори су мање познати, иако истраживања спроведена у Долини Нарзанов показују да тамошња вода има лековита својства, баш као и она из познатих изворишта Пјатигорск, Кисловодск и Јесентуки, где су на лечење долазили припадници виших друштвених слојева Руске Империје.
Чегемски водопади такође се налазе у Кабардино-Балкарији, на десној обали реке Чегем. Сливајући се са литице и изливајући се из бројних пукотина, вода се у слаповима са висине од 50-60 метара улива у дивљи Чегем, при чему настаје велики број дуга. Зими се водопад једним делом замрзава, претварајући се у ледене стубове који подсећају на цеви оргуља.
Још једна јединствена природна знаменитост Кабардино-Бaлкарије су Плава језера. Захваљујући свом хемијском саставу вода у њима је тиркизно-плаве боје. Током сунчаног дана вода је сасвим прозирна и видљивост достиже 70 метара. Ово крашко језеро је специфично и по томе што се у њега не улива ни једна река, већ се напаја подземним изворима.
Сарикумска дина у Дагестану налази се недалеко од Махачкале, главног града ове руске републике. Руски научници сматрају ову евроазијску дину реликтном, што значи да она, за разлику од окружења, није претрпела геолошке промене. Висина њене највише тачке износи 250 метара. Дина је сачињена од финог златног песка и подсећа на минијатурну азијску пустињу.
Слано Бурлинско језеро налази се у Алтајском Крају (јужни Сибир) и све до 1984. из њега се кухињска со вадила ручно. Међутим, пошто је уведена механизација, кристали соли престали су да расту и добијена со могла је да се користити само за прехрану стоке. Језеро, чија дубина ретко прелази 1 метар, имало је јединствену хидрохемијску равнотежу која је из поменутог разлога поремећена.
Седморица браће на Уралским планинама у Чељабинској Области представљају групу стрмих литица, неуобичајено високих за степске области. Ове камене фигуре извор су многих легенди локалног становништва. Стене су високе 30-35 метара и њихове гигантске формације сачињене су од сиве рожначке формације, дијабаза.
Баскунчак је још једно слано језеро. Поред њега уздиже се планина Богдо прекривена тријаским кречњаком старим око 250 милиона година и глином. Људи су још у 8. веку почели да ваде со из језера како би њоме трговали на Путу свиле. Со се на овом месту још увек вади да би се користила у исхрани.
Језеро Елтон у Волгоградској Области представља највеће слано језеро у Европи, површине од готово 150 квадратних километара. Име му потиче од казашке речи „алтин-нур“, што значи „златно језеро“. Корито језера Елтон садржи соли и наслаге блата у коме има водоник-сулфида, што је погодује нервном и коштано-мускулаторном систему. У прошлости је боравак на језеру Елтон ради одмора и лечења био ствар престижа, тако да су припадници руског племства, али и императорске породице, долазили у ову пустињу.
Такође у Волгоградској Области, на реци Дон, налази се изванредно занимљив геолошки објекат – кречна брда начињена од древног песка. Као да је ово некада било дно океана, будући да се у наслагама налазе фосили старих ајкула и плезиосауруса. Кречњачка брда достижу висину од 100 метара и међу најстаријима су у Европи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском