Напуштени манастири и мрачне пећине руског Севера

11/13. Међутим, у манастиру се 1629. појавио ковчег са грузијском иконом Богородице. У Русију је донета из грузијских земаља које су покорили муслимани, и трговац Иван Литкин даровао ју је манастиру.

1/13. Настављајући са истраживањем руског Севера, кренућемо у Државни резерват природе „Пињешки“, удаљен 200 km од Архангелска. „Пињешки“ је основан ради заштите и проучавања биљног и животињског света северне тајге у јединственом природном окружењу.
2/13. Бајковит пејзаж, свеж ваздух, кристално чиста вода и тајанствене пећине: може се рећи да овај резерват, отворен 1974. на 51.890 хектара, подсећа на рај.
3/13. Детаљно истраживање ове области почело је средином 1960-их. У резервату „Пињешки“ налази се четвртина од укупно 476 пећина откривених у Архангелској Области.
4/13. Укупна дужина пећина износи 43,5 km. Сваке године откривају се нове пећине значајне због своје дужине, али и других специфичних особина.
5/13. Пећина под називом Голубински провал налази се на десној обали реке Пињеге и удаљена је 16,5 km низводно од села Пињега. Дужина пећине износи 1622 m, њена површина је 5.267 квадратних метара, запремина 8.255 кубних метара, док је максимална висина свода 17 m.
6/13. Голубински провал је најпознатија и најпосећенија пећина у Архангелској Области. Иако се у непосредној близини налазе и река и пут, чак ни становницима овог краја пећина није била довољно позната све до средине прошлог века, нити је о њој било података у литератури.
7/13. Пећина има јединствену микроклиму коју одликују ниска температура, висока влажност и слабо струјање ваздуха.
8/13. Наслаге леда и хидромеханички депозити типични су за Голубински провал. Лед настаје у веома хладном делу на улазу у пећину. Током целе године формирају се нови кристали леда, мраз и ледени сталактити.
9/13. Многи туристи који долазе да посете Голубински провал одседају у туристичком центру „Красна горка“. Подигнут је на месту где се некада налазио Красногорски манастир – на врху високог брда (више од 200 m изнад Пињеге).
10/13. Ово је најстарији од три манастира у Пињешком рејону Архангелске Области. Основао га је монах Макарије 1605. Пре 17. века ово место било је познато као Чорна Гора (Црна Гора).

11/13. Међутим, у манастиру се 1629. појавио ковчег са грузијском иконом Богородице. У Русију је донета из грузијских земаља које су покорили муслимани, и трговац Иван Литкин даровао ју је манастиру.

12/13. Када је после Револуције манастир затворен, икона је нестала. На зидовима Красногорског манастира остали су само фрагменти фресака.
13/13. Током совјетског периода у манастиру је била основана комуна. Касније се овде налазио пионирски камп, а потом психијатријска болница. Данас је манастирско здање сасвим напуштено, као и црква, док се конаци користе за смештај туриста.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“