Напуштени манастири и мрачне пећине руског Севера

11/13. Међутим, у манастиру се 1629. појавио ковчег са грузијском иконом Богородице. У Русију је донета из грузијских земаља које су покорили муслимани, и трговац Иван Литкин даровао ју је манастиру.

1/13. Настављајући са истраживањем руског Севера, кренућемо у Државни резерват природе „Пињешки“, удаљен 200 km од Архангелска. „Пињешки“ је основан ради заштите и проучавања биљног и животињског света северне тајге у јединственом природном окружењу.
2/13. Бајковит пејзаж, свеж ваздух, кристално чиста вода и тајанствене пећине: може се рећи да овај резерват, отворен 1974. на 51.890 хектара, подсећа на рај.
3/13. Детаљно истраживање ове области почело је средином 1960-их. У резервату „Пињешки“ налази се четвртина од укупно 476 пећина откривених у Архангелској Области.
4/13. Укупна дужина пећина износи 43,5 km. Сваке године откривају се нове пећине значајне због своје дужине, али и других специфичних особина.
5/13. Пећина под називом Голубински провал налази се на десној обали реке Пињеге и удаљена је 16,5 km низводно од села Пињега. Дужина пећине износи 1622 m, њена површина је 5.267 квадратних метара, запремина 8.255 кубних метара, док је максимална висина свода 17 m.
6/13. Голубински провал је најпознатија и најпосећенија пећина у Архангелској Области. Иако се у непосредној близини налазе и река и пут, чак ни становницима овог краја пећина није била довољно позната све до средине прошлог века, нити је о њој било података у литератури.
7/13. Пећина има јединствену микроклиму коју одликују ниска температура, висока влажност и слабо струјање ваздуха.
8/13. Наслаге леда и хидромеханички депозити типични су за Голубински провал. Лед настаје у веома хладном делу на улазу у пећину. Током целе године формирају се нови кристали леда, мраз и ледени сталактити.
9/13. Многи туристи који долазе да посете Голубински провал одседају у туристичком центру „Красна горка“. Подигнут је на месту где се некада налазио Красногорски манастир – на врху високог брда (више од 200 m изнад Пињеге).
10/13. Ово је најстарији од три манастира у Пињешком рејону Архангелске Области. Основао га је монах Макарије 1605. Пре 17. века ово место било је познато као Чорна Гора (Црна Гора).

11/13. Међутим, у манастиру се 1629. појавио ковчег са грузијском иконом Богородице. У Русију је донета из грузијских земаља које су покорили муслимани, и трговац Иван Литкин даровао ју је манастиру.

12/13. Када је после Револуције манастир затворен, икона је нестала. На зидовима Красногорског манастира остали су само фрагменти фресака.
13/13. Током совјетског периода у манастиру је била основана комуна. Касније се овде налазио пионирски камп, а потом психијатријска болница. Данас је манастирско здање сасвим напуштено, као и црква, док се конаци користе за смештај туриста.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“