Дан живота једне клупе у московском метроу

Серијал „Један дан у животу клупе“ настао је на станици метроа „Ришка“ у Москви. Много прича, и комичних и тужних, овде се дешава сваког дана. Замислите само чему је све ова клупа била сведок од 1958. када је станица отворена.

1/12. Серијал „Један дан у животу клупе“ настао је на станици метроа „Ришка“ у Москви. Много прича, и комичних и тужних, овде се дешава сваког дана. Замислите само чему је све ова клупа била сведок од 1958. када је станица отворена.
2/12. Станица „Ришка“ име није добила само по истоименој оближњој железничкој станици, већ и по граду Риги. На станици много тога подсећа на летонску престоницу. Изнад сваке клупе постављени су рељефни украси са приказом архитектонских знаменитости Риге и других градова Летоније.
3/12. Ове украсне табле направио је непознати летонски мајстор, док је целокупно архитектонско решење дело летонских архитеката Рејнфељдса и Апситиса.
4/12. Московски метро је отворен 1935. и тада је био, наравно, много мањи него данас. Имао је само 13 станица. Прве линије биле су Сокољническа („црвена“) и Арбатско-Покровска („тамно-зелена“).
5/12. Данас Московски метро има 195 станица, од којих 44 има статус објекта културног наслеђа. До 2020. планирано је да се изгради још 79 станица.
6/12. Московски метро се развија, расте и шири према предграђима и све мање личи на музеј или архитектонско здање.
7/12. У данашње време функционалност је важнија од лепоте. У изградњи модерних станица најчешће се користе бетон, челик и керамика, а не мермер као некада, и више нема мозаика и витража.
8/12. То је разлог зашто Московљани и посетиоци престонице толико воле старе станице у центру града. Свака од њих представља јединствен архитектонски ансамбл – пројектовали су их и осмислили најбољи архитекти.
9/12. Туристи са фото-апаратима труде се да сниме сваку таблу, скулптуру и лустер.
10/12. Поред уживања у изгледу московског метроа, у њему се може и научити много тога. Оплата у неким станицама садржи остатке микроорганизама и фосиле.
11/12. На стубовима „Комсомољске“ и „Добрињинске“, али и у више од 20 других станица, могу се видети љуштуре праисторијских мекушаца, наутилуса и амонита.
12/12. Московски метро постаје све удобнији: возови на већини линија сада имају бесплатни бежични приступ Интернету. Када се путник повеже на мрежу, отвара се страница vmet.ro на којој се могу прочитати најновије вести или погледати филмови.

Росијскаја газета. Сва права задржана.