Дан живота једне клупе у московском метроу

1/12. Серијал „Један дан у животу клупе“ настао је на станици метроа „Ришка“ у Москви. Много прича, и комичних и тужних, овде се дешава сваког дана. Замислите само чему је све ова клупа била сведок од 1958. када је станица отворена.

2/12. Станица „Ришка“ име није добила само по истоименој оближњој железничкој станици, већ и по граду Риги. На станици много тога подсећа на летонску престоницу. Изнад сваке клупе постављени су рељефни украси са приказом архитектонских знаменитости Риге и других градова Летоније.

3/12. Ове украсне табле направио је непознати летонски мајстор, док је целокупно архитектонско решење дело летонских архитеката Рејнфељдса и Апситиса.

4/12. Московски метро је отворен 1935. и тада је био, наравно, много мањи него данас. Имао је само 13 станица. Прве линије биле су Сокољническа („црвена“) и Арбатско-Покровска („тамно-зелена“).

5/12. Данас Московски метро има 195 станица, од којих 44 има статус објекта културног наслеђа. До 2020. планирано је да се изгради још 79 станица.

6/12. Московски метро се развија, расте и шири према предграђима и све мање личи на музеј или архитектонско здање.

7/12. У данашње време функционалност је важнија од лепоте. У изградњи модерних станица најчешће се користе бетон, челик и керамика, а не мермер као некада, и више нема мозаика и витража.

8/12. То је разлог зашто Московљани и посетиоци престонице толико воле старе станице у центру града. Свака од њих представља јединствен архитектонски ансамбл – пројектовали су их и осмислили најбољи архитекти.

9/12. Туристи са фото-апаратима труде се да сниме сваку таблу, скулптуру и лустер.

10/12. Поред уживања у изгледу московског метроа, у њему се може и научити много тога. Оплата у неким станицама садржи остатке микроорганизама и фосиле.

11/12. На стубовима „Комсомољске“ и „Добрињинске“, али и у више од 20 других станица, могу се видети љуштуре праисторијских мекушаца, наутилуса и амонита.

12/12. Московски метро постаје све удобнији: возови на већини линија сада имају бесплатни бежични приступ Интернету. Када се путник повеже на мрежу, отвара се страница vmet.ro на којој се могу прочитати најновије вести или погледати филмови.