Царски лов: историја забаве за богате

1/13. Од давнина лов је сматран привилегијом владара, а у Русији има веома дугу традицију, богатију него у другим земљама – и по разноврсности начина на које се ловило, и по масовности учесника.

2/13. Многи чланови династије Романов волели су лов. Још од владавине цара Алексеја Михајловича, оца Петра Великог, руски племићи редовно су одлазили у лов са соколовима. За хватање соколова за царски двор били су задужени посебни ловци.

3/13. Овај вид лова у древној Русији није био само спорт, већ је имао и важну улогу у тадашњој дипломатији: соколови су даривани владарима суседних држава.

4/13. У доба кметства био је веома популаран лов са псима гоничима. Император Александар II био је познат као вешт ловац и настојао је да своје синове од малих ногу заинтересује за лов.

5/13. Његов син Александар III је још као дечак учествовао у лову на медведе. И после женидбе наставио је да одлази у лов, најчешће на крупну дивљач. Његова супруга, Марија Фјодоровна, делила је ову страст са мужем.

6/13. Императорка је радо пратила свог супруга на путовањима до далеких места као што су Спала и Скерневице у данашњој Пољској, где је организован лов за императора и чланове његове породице. Императорски пар често је одлазио у лов и на Кримску Гору недалеко од њихове резиденције у Ливадији.

7/13. Марија Фјодоровна била је сигурна и грациозна у седлу и у лов на јелене одлазила је јашући, праћена ловачким псима.

8/13. Александар III и Марија Фјодоровна волели су ватрено оружје. Обоје су били фасцинирани њиме, па су 9. маја 1887. посетили фабрику оружја у Тули, где су на поклон добили пушке „Бердан 2“.

9/13. И Николај II је попут свог оца волео лов. У својим дневницима бележио је колико је одређеног дана уловио јелена, зечева и дивљих коза: „Кући смо се вратили са слабим уловом – један јелен и неколико коза.“

10/13. „Ловили смо на три локације. Улов се састојао од једног крупног вепра, три козе и неколико зечева. Ја сам устрелио једну једнорогу козу и два зеца.“

11/13. Међутим, понекад ни императори нису имали среће и враћали су се празних руку: „У 7:30 мама је кренула у лов сама, а ми смо отишли далеко и вратили се не уловивши ништа.“

12/13. „Ручали смо код Владимира, кога је наш неуспех веома забавио. Било нам је веома непријатно и осећали смо се постиђено, будући да сам уловио само једног зеца.“

13/13. Неколико година после догађаја описаних у дневнику, новоосновани Сверуски конгрес ловаца је 1898. донео одлуку да је лов на неке грабљивце попут обичне и поларне лисице и велике ласице дозвољен само у одређеном периоду године. Такође, забрањен је и лов на самуре и основани су резервати за ове животиње.