Свакодневица руских Цигана у сликама

Цигани који живе у селу Пери у околини Санкт Петербурга своје насеље зову „табор“. Овде су се доселили из Молдавије пре више од 30 година.

1/10. Цигани који живе у селу Пери у околини Санкт Петербурга своје насеље зову „табор“. Овде су се доселили из Молдавије пре више од 30 година.
2/10. Локалне власти саградиле су им куће – читаву улицу, касније названу по Јурију Гагарину. Потом су почели да пристижу и остали чланови породица нових станара, затим и њихови рођаци. Насеље се касније проширило јер су изграђене бројне помоћне зграде.
3/10. У селу Пери данас живи више од 500 ромских породица. Њихов живот је тежак, али истовремено и радостан и необичан, баш као у филмовима Емира Кустурице.
4/10. Посетиоци одмах примећују изванредну лепоту одеће њихових жена, црне радознале очи деце, златне зубе снажних мушкараца и сребрне власи у дугим плетеницама ромских „бабушки“ чија привлачност никада у потпуности не нестаје.
5/10. Отвореност и гостопримљивост младих домаћица је задивљујућа. Љубазно отварају врата својих домова држећи малу децу у наручју. Овде су осмеси чешћи од намрштених лица, иако се ови људи суочавају са много озбиљнијим проблемима него њихови суседи Руси.
6/10. Цигани рођени у овом селу никада нису посетили земљу својих предака, али брижљиво негују традицију молдавских Цигана: говоре молдавским језиком и на дан венчања везују црвене траке у косу.
7/10. Цигани се не венчавају из љубави. Њихову судбину одређују родитељи. Трошкове венчања у потпуности сноси младожењина родбина. Штавише, они плаћају и високе суме новца младиној породици – такозвани „откуп“.
8/10. Најважнији обичај на венчању је изношење венчанице из куће младожење.
9/10. У слављу учествује цео табор. Од раног јутра једу, пију и веселе се, при чему су мушкарци и жене одвојени. Црвена застава, симбол ромског венчања, истакнута је на кући у којој се одвија свадбено весеље.
10/10. Сви гости прво одлазе на ручак у младину кућу, затим иду у младожењину где се наставља вечерње славље. Ногари столова шкрипе под тежином флаша шампањца, вотке и другог пића. Међутим, Цигани готово да и не пију. Само симболично подижу чашице да наздраве младенцима и пожеле им много деце.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“