Жене аутохтоних народа Сибира: Живот који се вековима не мења

Погледајте савремене фотографије жена аутохтоних народа северног Сибира, које показују да се живот у тим далеким северним пределима не мења вековима.

1/14. Јамалско полуострво је удаљено 3.600 km од Москве. Јамало-Ненецки Аутономни Округ један је од неколико субјеката Руске Федерације које пресеца Поларни круг.
2/14. Најважнији градови у Јамало-Ненецком Аутономном Округу су: Салехард, Нови Уренгој, Надим и Нојабрск. Жене на овим фотографијама потичу из различитих староседелачких народа који овде живе. То су Коми, Ненци и Сељкупи.
3/14. Истраживач руског Крајњег Севера Борис Житков је током 1909. у свом дневнику о путовањима по Јамалском полуострву записивао податке о локалном становништву, временским условима и животињском свету овог краја.
4/14. У свом „Кратком извештају о путовању по Јамалском полуострву“ Житков објашњава како је оно добило име: „Име полуострва Јамал потиче из језика Самоједа, а састоји се од речи ‚ја‘ (земља) и ‚мал‘ (крај).“
5/14. Јамалско полуострво углавном насељавају Ненци и други номадски народи (раније познати као Самоједи) који су по Житкову „веома вешти у навигацији, чак и у једноличној тундри, могу лако да нацртају скицу терена на снегу или песку и да се брзо оријентишу када им се покаже било каква географска мапа.“
6/14. Око 50% популације малих народа руског Севера има завршену само основну и нижу средњу школу.
7/14. Почетком зиме многи Ненци селе се на југ до ивице шума, да би се у фебруару и марту вратили назад на своје летње пашњаке. Неки ипак проводе зиму на обалама Карског мора, углавном ради лова на медведе.
8/14. Скоро сви Ненци се баве риболовом. Поред меса ирваса, риба је за њих основна храна.
9/14. Гајење ирваса је главно занимање ових народа. Од коже праве јурте (шаторе) и одећу, док месо користе за исхрану или га продају снабдевачима градских продавница.
10/14. Осим ирваса и медведа, Ненци лове и поларне лисице и морске перајаре.
11/14. Друштво је патријархално уређено, а жене не воле да их фотографишу због сујеверја.
12/14. „Већина Самоједа званично су пагани, али заправо нису посебно религиозни. Ипак, постоје бројна места где се врше обредна жртвовања“, записао је 1909. Житков.
13/14. У данашње време неки од народа руског Крајњег Севера и даље су пагани, други су прешли у православље или баптизам, а има и оних који су свом паганском пантеону придодали и неке хришћанске светитеље.
14/14. Религија је за припаднике малих народа руског Севера ствар личне природе, пошто памте времена када су трпели притиске да се одрекну својих веровања – било да пређу у православље, било да прихвате совјетске вредности. Према сведочењу фотографа и других људи који су се сретали са староседеоцима Севера, о овим људима могу да се прикупе само штури подаци и опште чињенице – чим се уђе у дубљи разговор, одмах мењају тему.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском