Ћилибар, благо крајњег запада Русије

Рудник „Приморска“ налази се у граду Јантарни у Калињинградској Области, удаљеном 1279 километара од Москве. Из овог рудника, јединог који у Русији има званичну дозволу за вађење ћилибара, предузеће „Калињинградски комбинат за ћилибар“ годишње добија и до 400 тона сировине.

7/15. Мајстор за обраду ћилибара Јуриј Сорокин бруси комад у радионици комбината. „Почнете да радите на изради одређеног облика, али убрзо схватите да вас, заправо, у том процесу води сам ћилибар“, каже он.

1/15. Рудник „Приморска“ налази се у граду Јантарни у Калињинградској Области, удаљеном 1279 километара од Москве. Из овог рудника, јединог који у Русији има званичну дозволу за вађење ћилибара, предузеће „Калињинградски комбинат за ћилибар“ годишње добија и до 400 тона сировине. Данашњи Калињинград, некадашњи Кенигсберг, ушао је у састав СССР-а 1945. после пораза нацистичке Немачке. Немци су били пионири индустријске експлоатације налазишта ћилибара у области која се некада звала источна Пруска.
2/15. Копачи „на црно“ ваде ћилибар у импровизованим базенима недалеко од села Храброва у Калињинградској Области.
3/15. Илегално вађење ћилибара овде је и даље је често, без обзира што су за то предвиђене новчане казне, одузимање скупе опреме попут пумпи и возила, а постоји и могућност подношења кривичне пријаве.
4/15. Жена претражује морску траву на обали Балтичког мора код Калињинграда у нади да ће пронаћи бар неки мањи комад ћилибара. Ове жене – међу локалним житељима познате као „галебови“ – понекад наилазе и на крупне комаде веће вредности које море избаци на обалу.
5/15. Запослени у погону за прераду „Калињинградског комбината за ћилибар“ брусе сировину у процесу прераде. Фабрика и даље користи застарелу опрему из совјетског времена, тако да овдашњи финални производи све теже парирају префињенијим предметима насталим у Пољској, Литванији и Кини.
6/15. Радница „Калињинградског комбината за ћилибар“ разврстава комаде ћилибара по величини и боји, али и на основу тога да ли се у њима налазе остаци инсеката, лишћа и гуштера.
7/15. Мајстор за обраду ћилибара Јуриј Сорокин бруси комад у радионици комбината. „Почнете да радите на изради одређеног облика, али убрзо схватите да вас, заправо, у том процесу води сам ћилибар“, каже он.
8/15. Деца се играју на комадићима ћилибара у медицинској установи „Теремок“ у Зеленоградску у Калињинградској Области. Сматра се да ћилибар има антисептичка својства, док се необрађени комади користе за масажу стопала.
9/15. У Музеју ћилибара у Калињинграду изложени су комади у којима су пре око 50 милиона година остали заробљени древни инсекти. Они се нису утапали у смоли, већ су се лепили за капи а она се даље таложила преко њих. На тај начин инсекти су остали сачувани до данас.
10/15. У музеју се може видети модел од ћилибара шведског ратног брода „Васа“, који је потонуо током прве пловидбе 1628.
11/15. Православне иконе од комадића ћилибара изложене у продавници у Калињинграду. На овај начин не украшавају се само иконе, већ и цркве. На пример, у Саборној црква Воздвижења Часног Крста могу се видети крстови и декорације од ћилибара.
12/15. Радница предузећа „Калињинградски комбинат за ћилибар“ показује посетитељки наруквицу. Производња ћилибара у комбинату доживела је свој врхунац 1980-их када су брошеви, наушнице и фигуре од овог материјала биле широко распрострањене у СССР-у и другим социјалистичким земљама.
13/15. Панел од ћилибарских фрагмената на коме је приказан Лењинов лик налази се у музеју предузећа „Калињинградски комбинат за ћилибар“.
14/15. Портрет председника Русије Владимира Путина начињен од ћилибара изложен у једној продавници.
15/15. Тезге са накитом и украсима од ћилибара у центру Калињинграда. Мајстори који их праве тврде да због великог извоза у Кину готово да не могу да набаве сировину легалним каналима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“