200 дана „пакла на земљи“: сећање на Стаљинградску битку

1/10. Без икаквог претеривања се може рећи да је савремени Волгоград (некадашњи Стаљинград, 971 km од Москве) изграђен на костима. Масовна гробница из Великог отаџбинског рата налази се у центру града, у Авенији хероја. Место је обележено Вечном ватром.

2/10. Мамајев курган је заправо огромно гробље. Испод колосалне статуе „Мајка Отаџбина зове“ леже остаци 36.000 војника, чија су тела овде пренета са територије целог Стаљинграда када је град ослобођен.

3/10. Када човек гледа ове слике и прича са ветеранима мора да се запита: где је живело становништво током битке? како је ту било ко остао жив?

4/10. Победа код Стаљинграда, осим што је била прекретница целог Другог светског рата, била је и својеврсна ренесанса Црвене армије. Велики пораз и огромни губици Вермахта код овог судбоносног града из корена су уздрмали војно-економску позицију Немачке. Нацистичка држава се нашла на ивици велике кризе.

5/10. Број тенкова и других војних возила које је Немачка изгубила код Стаљинграда био је раван њеној шестомесечној производњи. Немачка је изгубила и четворомесечну производњу тешког и двомесечну производњу лаког наоружања.

6/10. Да би надокнадила овако велике губитке, немачка радна индустрија морала је да се напрегне до границе издржљивости. Недостатак радне снаге постао је акутан проблем.

7/10. Писма која су немачки војници слали са стаљинградског фронта одишу својеврсном искреношћу и покушајима да се утисци и истина о Стаљинграду и снази Црвене армије пренесу породицама.

8/10. „Стаљинград је пакао на земљи, Вердун, Верден са новим оружјем. Нападамо сваки дан. Ако ујутру успемо да се померимо 20 метара напред, увече нас Руси враћају назад.“ - Из писма редова прве класе Валтера Опермана брату (бр. 44111), 18. новембар 1942.

9/10. 2. фебруара 1943, Стаљинградска битка је коначно завршена. Трајала је 200 дана и ноћи (од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943). После пет месеци непрестаног крвопролића нацисти су се повукли, овог пута ка свом дефинитивном поразу.

10/10. Администрација Никите Хрушчова је 1961. одлучила да граду Стаљинграду врати старо име, Волгоград. То је био део програма „дестаљинизације“, започетог одмах после Стаљинове смрти 1953.