15 сликарских симбола Русије 19. века

Стална изложба московске Државне галерије „Павел Третјаков“ („Третјаковке“) садржи најчувеније радове руских сликара 18, 19. и 20. века. Russia Beyond објашњава 15 слика из ове галерије које зна сваки становник Русије и сваки познавалац историје уметности у свету. Свака од њих је својеврсни симбол руске културе.

1/15. Карл Брјулов: Коњаница (1832). Главни мотив ове слике је снага коња коју покорава једноставна лепота.
2/15. Павел Федотов: Избирљива невеста (1847).  Ова слика Павела Федотова чувена је по свом приказу свакодневног живота руских сељака.
3/15. Исак Левитан: Златна јесен (1895).  Мајсторско приказивање светлости комбиновано са слободним импресионистичким стилом чини ову слику чувеном и омиљеном.
4/15. Орест Кипренски: Портрет Александра С. Пушкина (1827).  Савременици су звали Пушкина „Сунцем руске поезије“. Иза песника се види статуа Музе са лиром.
5/15. Иља Рјепин: Иван Грозни и његов син Иван, 16. новембра 1581. године (1885).  Ова слика прича причу о најтрагичнијем дану у животу руског цара Ивана IV Грозног.
6/15. Василиј Суриков: Смртна казна стрелаца (1881).  Цар Петар Велики наредио је погубљење групе побуњеника после устанка 1678.
7/15. Алексеј Венецианов: На ораници у пролеће (око 1820). Ова слика приказује чисту лепоту архетипске руске жене. Дете је симбол плодности. Жена као да лебди над земљом, креће се споро и грациозно.
8/15. Александар Иванов: Јављање Христа народу (1837-57).  Иванов је на овој слици желео да прикаже цело човечанство у тренутку који је променио његову судбину.
9/15. Иван Ајвазовски: Дуга (1873).  Ајвазовски се сматра једним од најбољих сликара пејзажа на свету. Дуга је имала посебно значење за све сликаре епохе романтизма.
10/15. Василиј Перов: Ловци на предаху (1871).  Перов је био страсни ловац, тако да су сви његови прикази ове разоноде потпуно аутентични. Три ловца су различита: леви је стара искусна причалица, средњи је сумњичав, а трећи је лаковерни новајлија.
11/15. Иван Шишкин: Шума јарболних борова у Вјатској Губернији (1872).  Шишкин је сматрао да је руска природа неодвојива од руских идеја, живота и нације. Борова шума у подне је за њега била симбол притајене снаге Русије.
12/15. Виктор Васњецов: Аљонушка (1881).  Девојчица Аљонушка је лик из руских народних бајки. Овде је приказана као руска сељанчица и зрачи тихом лепотом послушног сирочета.
13/15. Василиј Верешчагин: Апотеоза рата (1871). Пирамида људских лобања снажно приказује деструктивну силу рата.
14/15. Василиј Пољенов: Московско двориште (1878).  На својим сликама Пољенов је прославио сцене из свакодневног живота обичног народа. Црква која се види на овој слици и данас се налази у Улици Арбат у самом центру Москве.
15/15. Иван Крамској: Непозната (1883).  Ова слика неименоване жене веома је интригантна. Хероина није лепа у традиционалном смислу, али је на свој начин заносна и обучена по последњој моди.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском