Портрети Рускиња: од сељанки до императорки

Ако пажљиво погледамо дела руских уметника сазнаћемо како се мењао идеал лепоте руске жене током једног столећа. Али без обзира на те промене једно је остало исто: Рускиње су вечита инспирација уметника.

1/16. Рускиње су изузетно лепе жене, што је овековечено на бројним сликамa. „На тераси“, Константин Коровин.
2/16. Сликару није важно да ли му је модел императорка, удовица или сељанка. На свакој oд одабраних слика приметно је дивљење аутора лепоти Рускиња. Портрет Јекатерине Авдулине, Орест Кипренски, 1822.
3/16. Ако пажљиво погледамо ова дела сазнаћемо како се мењао идеал лепоте руске жене током једног столећа. Портрет сестара Шишмарјових, Карл Брјулов, 1839.
4/16. Током векова неке ствари су се мењале, али је једно остало исто: Рускиње су вечита инспирација уметника. Портрет У. М. Смирнове, Карл Брјулов, 1841.
5/16. Представљамо вам слике жена у различитим улогама: неке се одмарају у палати, док друге раде на пољу, плешу, стоје на тераси или мирно спавају на кревету. Сви руски сликари трудили су се да на свој начин прикажу женску лепоту. Инспирацију су налазили у многим ситуацијама, опажајући љупкост и шарм у сваком покрету. „Сељанка“, Владимир Маковски, 1897.
6/16. На слици је приказана жена која чита писмо на пропланку окупаном сунцем. Њена мирноћа савршено се уклапа у околну природу. „Читање писма“, Николај Богданов-Бељски, 1892.
7/16. Млада и лепа Татјана Љубатович била је позната оперска певачица, а потицала је из уметничке породице. Слика је настала када је имала 21 годину. Портрет Татјане Спиридоновне Љубатович, Константин Коровин, 1880.
8/16. Сликар реалиста Павле Федотов насликао је младу жену скрхану болом због мужевљеве смрти. „Удовица“, Павле Федотов, 1851-1852.
9/16. Борис Кустодијев познат је по сликама живих боја, а омиљене теме биле су му лепота и радост живљења, живот у провинцији и велика славља. Овај његов портрет врло је упечатљив – истовремено су приказане женска лепота и смерност. „Игуманија“, Борис Кустодијев, 1901.
10/16. Императорка Марија Фjодоровна, супруга Александра III и мајка последњег руског императора Николаја II. Портрет императорке Марије Фјодоровне, Владимир Маковски, 1912.
11/16. Борис Кустодијев је на сликама „Жена трговца“, „Девојка на Волги“ и „Лепота“ представио карактеристичан тип руске жене. У овим делима доминира сликарево дивљење, али је приметна и блага иронија. „Жена трговца пије чај“, Борис Кустодијев, 1918.
12/16. Кустодијев је 1915. завршио ремек-дело „Лепота“. Снагом талента, он овде креира нову уметничку стварност. На слици богате текстуре пажњу посматрача привлаче вешто приказани детаљи просторије, али је одмах јасно да највећа лепота лежи у женском телу. „Лепота“, Борис Кустодијев, 1915.
13/16. Филип Маљавин прво је учио за иконописца, а почетком 20. века постаје један од најбољих руских сликара тог времена. Препознатљив је по комбинацији светлих боја и брзим потезима четкице. „Фарандола“, Филип Маљавин, 1926.
14/16. Зинаида Серебрјакова често је посећивала театар „Мариински“ са ћерком и одлазила иза кулиса. Током три године имала је прилику да се дружи и разговара са балеринама, што ју је инспирисало да створи читаву серију портрета и композиција. „У гардероби балерина“, Зинаида Серебрјакова, 1922.
15/16. Серебрјакова је између 1914. и 1917. насликала низ радова чије су теме природа, живот на руском селу, као и тежак и напоран рад који су углавном обављале жене. Сељанке на поменутим сликама пуне су достојанства и снаге. Бељење платна“, Зинаида Серебрјакова, 1917.
16/16. Идеал женске лепоте мењаo се из деценије у деценију. Током тридесетих, у хијерархији женских ликова тадашње совјетске уметности најважније место заузима мајка радница. Наравно, било је и других ликова – архетипова утканих у свест совјетских грађана: студенткиња техничког факултета, фабричка радница, сељанка, спортисткиња. Постојање ових ликова у делу био је прихватљив „оквир“ унутар кога су уметници имали слободу да прикажу свој таленат. „Уснула Катја“, Зинаида Серебрјакова, 1945.

Росијскаја газета. Сва права задржана.