Портрети Рускиња: од сељанки до императорки

1/16. Рускиње су изузетно лепе жене, што је овековечено на бројним сликамa. „На тераси“, Константин Коровин.

2/16. Сликару није важно да ли му је модел императорка, удовица или сељанка. На свакој oд одабраних слика приметно је дивљење аутора лепоти Рускиња. Портрет Јекатерине Авдулине, Орест Кипренски, 1822.

3/16. Ако пажљиво погледамо ова дела сазнаћемо како се мењао идеал лепоте руске жене током једног столећа. Портрет сестара Шишмарјових, Карл Брјулов, 1839.

4/16. Током векова неке ствари су се мењале, али је једно остало исто: Рускиње су вечита инспирација уметника. Портрет У. М. Смирнове, Карл Брјулов, 1841.

5/16. Представљамо вам слике жена у различитим улогама: неке се одмарају у палати, док друге раде на пољу, плешу, стоје на тераси или мирно спавају на кревету. Сви руски сликари трудили су се да на свој начин прикажу женску лепоту. Инспирацију су налазили у многим ситуацијама, опажајући љупкост и шарм у сваком покрету. „Сељанка“, Владимир Маковски, 1897.

6/16. На слици је приказана жена која чита писмо на пропланку окупаном сунцем. Њена мирноћа савршено се уклапа у околну природу. „Читање писма“, Николај Богданов-Бељски, 1892.

7/16. Млада и лепа Татјана Љубатович била је позната оперска певачица, а потицала је из уметничке породице. Слика је настала када је имала 21 годину. Портрет Татјане Спиридоновне Љубатович, Константин Коровин, 1880.

8/16. Сликар реалиста Павле Федотов насликао је младу жену скрхану болом због мужевљеве смрти. „Удовица“, Павле Федотов, 1851-1852.

9/16. Борис Кустодијев познат је по сликама живих боја, а омиљене теме биле су му лепота и радост живљења, живот у провинцији и велика славља. Овај његов портрет врло је упечатљив – истовремено су приказане женска лепота и смерност. „Игуманија“, Борис Кустодијев, 1901.

10/16. Императорка Марија Фjодоровна, супруга Александра III и мајка последњег руског императора Николаја II. Портрет императорке Марије Фјодоровне, Владимир Маковски, 1912.

11/16. Борис Кустодијев је на сликама „Жена трговца“, „Девојка на Волги“ и „Лепота“ представио карактеристичан тип руске жене. У овим делима доминира сликарево дивљење, али је приметна и блага иронија. „Жена трговца пије чај“, Борис Кустодијев, 1918.

12/16. Кустодијев је 1915. завршио ремек-дело „Лепота“. Снагом талента, он овде креира нову уметничку стварност. На слици богате текстуре пажњу посматрача привлаче вешто приказани детаљи просторије, али је одмах јасно да највећа лепота лежи у женском телу. „Лепота“, Борис Кустодијев, 1915.

13/16. Филип Маљавин прво је учио за иконописца, а почетком 20. века постаје један од најбољих руских сликара тог времена. Препознатљив је по комбинацији светлих боја и брзим потезима четкице. „Фарандола“, Филип Маљавин, 1926.

14/16. Зинаида Серебрјакова често је посећивала театар „Мариински“ са ћерком и одлазила иза кулиса. Током три године имала је прилику да се дружи и разговара са балеринама, што ју је инспирисало да створи читаву серију портрета и композиција. „У гардероби балерина“, Зинаида Серебрјакова, 1922.

15/16. Серебрјакова је између 1914. и 1917. насликала низ радова чије су теме природа, живот на руском селу, као и тежак и напоран рад који су углавном обављале жене. Сељанке на поменутим сликама пуне су достојанства и снаге. Бељење платна“, Зинаида Серебрјакова, 1917.

16/16. Идеал женске лепоте мењаo се из деценије у деценију. Током тридесетих, у хијерархији женских ликова тадашње совјетске уметности најважније место заузима мајка радница. Наравно, било је и других ликова – архетипова утканих у свест совјетских грађана: студенткиња техничког факултета, фабричка радница, сељанка, спортисткиња. Постојање ових ликова у делу био је прихватљив „оквир“ унутар кога су уметници имали слободу да прикажу свој таленат. „Уснула Катја“, Зинаида Серебрјакова, 1945.