Портрети Рускиња: од сељанки до императорки

Ако пажљиво погледамо дела руских уметника сазнаћемо како се мењао идеал лепоте руске жене током једног столећа. Али без обзира на те промене једно је остало исто: Рускиње су вечита инспирација уметника.

1/16. Рускиње су изузетно лепе жене, што је овековечено на бројним сликамa. „На тераси“, Константин Коровин.
2/16. Сликару није важно да ли му је модел императорка, удовица или сељанка. На свакој oд одабраних слика приметно је дивљење аутора лепоти Рускиња. Портрет Јекатерине Авдулине, Орест Кипренски, 1822.
3/16. Ако пажљиво погледамо ова дела сазнаћемо како се мењао идеал лепоте руске жене током једног столећа. Портрет сестара Шишмарјових, Карл Брјулов, 1839.
4/16. Током векова неке ствари су се мењале, али је једно остало исто: Рускиње су вечита инспирација уметника. Портрет У. М. Смирнове, Карл Брјулов, 1841.
5/16. Представљамо вам слике жена у различитим улогама: неке се одмарају у палати, док друге раде на пољу, плешу, стоје на тераси или мирно спавају на кревету. Сви руски сликари трудили су се да на свој начин прикажу женску лепоту. Инспирацију су налазили у многим ситуацијама, опажајући љупкост и шарм у сваком покрету. „Сељанка“, Владимир Маковски, 1897.
6/16. На слици је приказана жена која чита писмо на пропланку окупаном сунцем. Њена мирноћа савршено се уклапа у околну природу. „Читање писма“, Николај Богданов-Бељски, 1892.
7/16. Млада и лепа Татјана Љубатович била је позната оперска певачица, а потицала је из уметничке породице. Слика је настала када је имала 21 годину. Портрет Татјане Спиридоновне Љубатович, Константин Коровин, 1880.
8/16. Сликар реалиста Павле Федотов насликао је младу жену скрхану болом због мужевљеве смрти. „Удовица“, Павле Федотов, 1851-1852.
9/16. Борис Кустодијев познат је по сликама живих боја, а омиљене теме биле су му лепота и радост живљења, живот у провинцији и велика славља. Овај његов портрет врло је упечатљив – истовремено су приказане женска лепота и смерност. „Игуманија“, Борис Кустодијев, 1901.
10/16. Императорка Марија Фjодоровна, супруга Александра III и мајка последњег руског императора Николаја II. Портрет императорке Марије Фјодоровне, Владимир Маковски, 1912.
11/16. Борис Кустодијев је на сликама „Жена трговца“, „Девојка на Волги“ и „Лепота“ представио карактеристичан тип руске жене. У овим делима доминира сликарево дивљење, али је приметна и блага иронија. „Жена трговца пије чај“, Борис Кустодијев, 1918.
12/16. Кустодијев је 1915. завршио ремек-дело „Лепота“. Снагом талента, он овде креира нову уметничку стварност. На слици богате текстуре пажњу посматрача привлаче вешто приказани детаљи просторије, али је одмах јасно да највећа лепота лежи у женском телу. „Лепота“, Борис Кустодијев, 1915.
13/16. Филип Маљавин прво је учио за иконописца, а почетком 20. века постаје један од најбољих руских сликара тог времена. Препознатљив је по комбинацији светлих боја и брзим потезима четкице. „Фарандола“, Филип Маљавин, 1926.
14/16. Зинаида Серебрјакова често је посећивала театар „Мариински“ са ћерком и одлазила иза кулиса. Током три године имала је прилику да се дружи и разговара са балеринама, што ју је инспирисало да створи читаву серију портрета и композиција. „У гардероби балерина“, Зинаида Серебрјакова, 1922.
15/16. Серебрјакова је између 1914. и 1917. насликала низ радова чије су теме природа, живот на руском селу, као и тежак и напоран рад који су углавном обављале жене. Сељанке на поменутим сликама пуне су достојанства и снаге. Бељење платна“, Зинаида Серебрјакова, 1917.
16/16. Идеал женске лепоте мењаo се из деценије у деценију. Током тридесетих, у хијерархији женских ликова тадашње совјетске уметности најважније место заузима мајка радница. Наравно, било је и других ликова – архетипова утканих у свест совјетских грађана: студенткиња техничког факултета, фабричка радница, сељанка, спортисткиња. Постојање ових ликова у делу био је прихватљив „оквир“ унутар кога су уметници имали слободу да прикажу свој таленат. „Уснула Катја“, Зинаида Серебрјакова, 1945.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском