Како су руски сељаци живели пре два века

У оквиру Архитектонско-етнографског музеја у Нижњем Новгороду налази се типично руско село из 19. века, са споменицима дрвене архитектуре пренетим из разних крајева Приволжја.

1/13. У Нижњем Новгороду, граду удаљеном од Москве 420 km, налази се Архитектонско-етнографски музеј и резерват „Шчелоковски хутор“, чија поставка представља типично руско село из 19. века са дрвеним кућама, амбарима, воденицама и црквама из 17. и 18. века. Ови јединствени споменици дрвене архитектуре пренети су овамо из разних крајева Приволжја. Унутрашњост објеката је рестаурирана тако да им је враћен некадашњи изглед и у њима се налазе предмети које су сељаци свакодневно користили. Фотограф Миша Бурлатски начинио је црно-беле фотографије људи 21. века, чиме је постигао ефекат њиховог повратка у прошлост, у време када су у оваквим кућама живели њихови преци. Бунар пренет из града Городец, 50 km од Нижњег Новгорода.
2/13. Преко сваке водене површине, било да је то река или језеро, прављен је дрвени мост за приступ селу – са њега се улазило у воду ради купања, ту се прао веш и захватала вода која се користила за кућну употребу и заливање башти.
3/13. Ходочаснице. У старообредничке манастире у Приволжју, чији је центар Нижњи Новгород, долазио је готово исти број верника као и у православне манастире у јужним областима.
4/13. Свечана сеоска одећа била је богато украшена златним везом. Реконструкцију ове ношње урадила је Л. Ципљакова, а модел на фотографији је Јулија Бекетова.
5/13. Женска староверска одећа за молитву из Приволжја и Нижњег Новгорода. Састојала се од свиленог сарафана (врста женске хаљине на бретеле), рукава и мараме за главу украшене златним везом. Модел на фотографији је Светлана Агапова.
6/13. Одећа богатих сељака из Горбатовске области: траке украшене златним везом и бисерима, оглица, косник (трака која се уплиће у плетеницу), сарафан на кринолини и свилени рукави (реконструисала Л. Ципљакова).
7/13. Свечана одећа сељака из Ветлушког рејона: карирани сарафани, који су се носили преко или испод одеће, кошуља украшена извезеним крстовима, ткани појасеви. На фотографији су приказани и традиционални музички инструменти коришћени на прославама: даире и балалајка.
8/13. У пролеће су девојке су преле лан у „монашким ћелијама“ помоћу предмета приказаног на фотографији.
9/13. Косидба је за све сељаке почињала истог дана. Тога дана жене су носиле посебне кошуље за косидбу, светлих боја или раскошно украшене везом по порубу. Оваква кошуља могла се носити и без сарафана.
10/13. Милостиња остављена на прозорској дасци.
11/13. Мушка кошуља. Штампано памучно платно са извезеним крстом на грудима. Реконструисао И. Лабуд.
12/13. Типична одећа јужних региона Нижегородске области: сарафан, кошуља, ткани појас.
13/13. Црква Покрова Пресвете Богородице, 1731. Ова дрвена црква са трпезаријом пренета је из села Стари Кључишчи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“