Јувелирска ремек-дела посвећена 400-годишњици династије Романових

2015. у Државном историјском музеју у Москви се одржала изложба под називом „Повратак изгубљеног...“ поводом седамдесетог рођендана чувеног јувелира Андреја Ананова.

1/10. Почетком августа 2015. у Државном историјском музеју у Москви отворена је изложба под називом „Повратак изгубљеног...“ поводом седамдесетог рођендана чувеног јувелира Андреја Ананова. Ускршње јаје „Храм Василија Блаженог“
2/10. Један од главних експоната је ускршње јаје „400 година династије Романових“, за чију израду је читав тим јувелира његове компаније утрошио готово годину дана. „У доњем делу види се силуета Ипатјевског манастира у Костроми где је крунисан Михаил Фјодорович, први цар из породице Романових. У горњем делу приказан је прелепи град Санкт Петербург где се историја династије завршила“, објашњава Ананов. У јајету се налазе императорска круна, скиптар и шар, као и портрети императора Николаја II и његове супруге. „Направио сам га са жељом да постане део историје, попут Фабержеовог јајета израђеног поводом 300-годишњице династије Романових“, каже познати јувелир.
3/10. На изложби ће бити приказани и украси за ентеријер, друга ускршња јаја и радови из серијала „Велика светилишта Русије“: „Смољни храм“, „Храм Василија Блаженог“ и „Џамија Кул-Шариф“. Ускршње јаје „Исакијевски храм“
4/10. „Не допадају ми се предмети који немају драмску композицију, зато свако јаје има своју причу о томе како је настало“, каже Ананов и додаје да ће посетиоци изложбе добити и симболичне поклоне. Ускршње јаје „Џамија Кул-Шариф“
5/10. Андреј Ананов родио се 1945. године у Лењинграду. Након завршетка факултета за позориште и режију, радио је неко време у позоришту. Ипак, сасвим случајно упознао је и заволео јувелирски занат када је 1974. године посетио пријатеља и на радном столу његовог оца видео јувелирски алат. Почетком деведесетих година постао је познат драгуљар. „Анемона“
6/10. Свој први јувелирски салон отворио је у Санкт Петербургу 1999. године. Сва његова дела ручно су рађена, а нека од њих налазе се у колекцијама бивше шпанске краљице Софије, краља Тајланда, некадашњег принца Монака Ренијеа III и британске краљице Елизабете II. „Теразије“
7/10. Када је краљица Елизабета II 1994. године посетила Санкт Петербург, Ананов јој је поклонио златну гранчицу купине и друге драгоцености, кристале и дијаманте. „После тога уследиле су бројне понуде британских часописа: ,Рекламирајте се код нас за 6.000 фунти по страни.ʻ Веома сам се чудио: ,Сиромашан руски јувелир дарује вашу краљицу, а ви од њега још тражите новац?ʻ“ „Ђурђевак“
8/10. Како је време протицало, ускршња јаја Ананова приметили су и стручњаци компаније „Фаберже“, који су му понудили да своје производе пласира под именом ове велике јувелирске куће. Он је ово одбио, уверен да његови производи треба да се продају као робна марка „Ананов“. Кућа „Фаберже“ пристала је на компромис и уз свој назив додала његово презиме – „Фаберже Ананов“. „Храм Спаса на крви“
9/10. Међутим, он од тога никада није имао користи, будући да се испоставило да је уговор непрофитабилан. Ананов негира директна поређења с Фабержеом, тврдећи за себе да је наследник петербуршког стила, а не Фабержеовог, који је стицајем околности постао најпознатији драгуљар. Ускршње јаје „Храм Христа Спаситеља“
10/10. У совјетско време накит се производио масовном производњом, ливењем или пресовањем. Штавише, у то доба није било дозвољено комбиновање два различита метала, на чему се заснивала технологија производње у претходним вековима: да би накит био трајнији дијаманти су постављани у сребрну основу, која се потом уграђивала у оквир од злата. Ускршње јаје „Смољни храм“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“