10 најзанимљивијих ненасељених острва Русије

Острва Ушкањи представљају драгуљ Бајкалског језера и љубитељи дивљине свакако треба да их виде. Архипелаг је станиште ретке бајкалске фоке.

Острва Ушкањи представљају драгуљ Бајкалског језера и љубитељи дивљине свакако треба да их виде. Архипелаг је станиште ретке бајкалске фоке.

Lori / Legion Media

Острво Чамп једно је од најудаљенијих и најтајновитијих острва руског Арктика и припада Земљи Франца Јозефа. Површина му је 374 квадратна километра. Посетиоци острва остају задивљени суровим пејзажем тундре и загонетним каменим куглама. Научници су још увек уздржани када говоре о узроцима настанка овог природног феномена, што даје повода за најнеобичније теорије, укључујући и оне о ванземаљцима.
Купасто Јонино острво (названо тако по руском светитељу св. Јони) лежи у леденим водама Охотског мора и одликују га 300 метара високе оштре литице. Према томе, оно готово сигурно неће привући чак ни људе којима удобности цивилизације нису најважнија ствар у животу. Ипак, авантуристи могу да уживају у нетакнутој природи овог комада земље површине 1,5 квадратних километара, удаљеног 230 километара североисточно од копна. Највеће тамошње атракције су аутоматска метеоролошка станица, колонија птица и станиште Штелерових морских лавова.
Према руском издању магазина „Форбс“, острво Хмељники у горњем току реке Волге представља праву атракцију за купце некретнина. Вредност земљишта смештеног 350 километара североисточно од Москве процењује се на 40 милиона рубаља (600.000 америчких долара). Љубитељима пецања ова куповина може да се исплати, пошто локални рибари кажу да се у близини налази једно од највећих мрестилишта на Волги.
Ако нисте љубитељ пермафроста (вечно смрзнутог тла) онда вам се вероватно неће допасти острво Мали Тајмур у Мору Лаптевих. Чак и да га посетите како бисте видели ендемске врсте маховине и лишајева дочекаће вас брдовито земљиште скоро увек прекривено дебелим слојем леда. Ово пусто острво откривено је 1913. године и првобитно је добило назив по царевићу Алексеју, сину императора Николаја II. // Поларни медвед снимљен недалеко од совјетског научног кампа у архипелагу Северна Земља. 1972.
Највећи број Курилских острва на руском Далеком истоку је ненасељен, а међу њима је најнеобичније вулканско острво Матуа. Некада је овде постојала јапанска војна база, да би после Другог светског рата острво ушло у састав СССР-а. Туристички обиласци постали су дозвољени после одласка руске војске 2001. године. Посетиоци свуда могу да виде остатке бурне прошлости: напуштене бункере, ровове и склоништа.
Најисточније руско острво је Острво Фурухељма. Нажалост, упркос свом положају не може да се похвали рајским плажама. Ово каменито острво смештено је 110 километара југозападно од Владивостока и обилазе га само посматрачи птица и рониоци.
За острва Хабомаи већина људи вероватно никада не би чула да нису предмет територијалног спора Русије и Јапана. У Русији их зову Равна острва и сва су ненасељена – једини житељи су људи који служе у руској граничној постаји. У овом архипелагу најживописнија група острва су Шишки. Ради се о четири чудновате стене првобитно назване Шашки (руски назив за игру дама) због свог распореда. Међутим, грешком једног картографа, преименоване су у Шишки, што на руском значи шишарке.
На руском Далеком истоку налази се и прелепо оство Монерон познато по стрмим литицама, смарагдно зеленој трави и плажама са црним песком. Број туриста непрекидно расте од када је ово далеко острво 2008. године проглашено за морски парк природе.
Острво фока у Каспијском мору идеално је место за снимање хорор филмова. У црној степи стоје остаци школе и бродоградилишта, а ту су и старо гробље и светионик. Острво је удаљено 47 километара од дагестанске обале и на њему је некада постојало насеље, али је напуштено током педесетих година. Разлог је заборављен, а највероватније је да се то десило због велике поплаве.
Острва Ушкањи представљају драгуљ Бајкалског језера и љубитељи дивљине свакако треба да их виде. Архипелаг је станиште ретке бајкалске фоке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“