Живот у далеком сибирском руднику злата

Рудник злата у беспућу Сибира једно је од најзабаченијих места на свету.

Јелена Чернишова, победница фотографског конкурса World Press Photo Contest, провела је 10 дана у руднику „Купол“, где се руда из које се добијају злато и сребро вади у врло суровим условима – зими температура може да буде и -50⁰C. Улазила је у рудничка окна и спуштала се 400 метара испод површине земље, видела је како изгледа рударска свакодневица и на фотографијама је представила бескрајна, ледом прекривена пространства Чукотке.
Рудник „Купол“ (руска реч „купол“ значи „купола“) налази се у руском региону Чукотка, у забаченој области на самом крају источног Сибира.
До „Купола“ се може стићи искључиво ваздушним путем двочасовним летом из Магадана, града удаљеног 10.360 километара од Москве. Док владају ниске температуре, односно од новембра до априла, постоји ледени пут који води кроз тундру до Певека, најсевернијег града у Русији. То је главна рута за допремање индустријске опреме и других потрепштина до рудника.
Резерве руде злата у овом сибирском региону друге су по величини у свету, иза оних у Јужној Африци.
Поред тога, овде постоји и експериментални стакленик за гајење поврћа који обезбеђује око 25 килограма зелене салате дневно, али и посао за локално становништво.
У руднику раде људи из свих крајева света. Руси и Украјинци чине 75% од укупног броја рудара, а остали долазе из Канаде, Немачке, Бразила, Чилеа и Мађарске.
Радници имају дванаесточасовно радно време, смена им траје два месеца, а онда следи двомесечни одмор.
„Просторије за становање личе на свемирску станицу, са дугачким коридором на чијим бочним странама се налазе спаваонице. У собама за спавање је мирно, пошто су добро звучно изоловане од бучних места, а у коридору има свега што је потребно за друштвени живот рудара. За рекреацију се могу користити теретана, столови за стони тенис и билијар, а ту су и библиотека, ТВ пријемници, просторије у којима се служи чај, као и капела.
„Данас је ово најмодернији рудник на свету, без обзира што је веома изолован и што се ради у оштрим климатским уловима. Све подсећа на сцене из неког научнофантастичног филма. Свуда су примењене напредне технологије: у најдаљим деловима рудника користе се даљински управљане бушилице да би се смањио ризик од повреда радника“, преноси своје утиске Јелена Чернишева.
Канадска компанија Kinross Gold је 2008. године почела да вади руду у „Куполу“, док је изградња објеката у руднику почела 2005. године. Пре тога, овде су тридесетих година, у Стаљиново време, на ископавању радили затвореници.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“