Поглед у само срце Санкт Петербурга

Александар већ 15 година фото-апаратом и камером бележи дешавања у свом вољеном граду, још од 2000. године, када је почео професионално да се бави фотографијом.

Александар већ 15 година фото-апаратом и камером бележи дешавања у свом вољеном граду, још од 2000. године, када је почео професионално да се бави фотографијом.

Александар Петросјан
Сваки град има свог уметника. Њујорк је прославио Вуди Ален, Даблин се поноси Џејмсом Џојсом, док је Робер Дуано овековечио Париз. Фотограф Александар Петросјан из Санкт Петербурга забележио је динамичан живот метрополе коју често зову Питер и своје радове овде представља читаоцима „Руске речи“.
„Клима је овде прилично сурова, зато улице нису толико живе. Санкт Петербург није Индија или Куба, овде људи једноставно иду од тачке А до тачке Б“, каже Петросјан.
„Често све изгледа једнолично: пролазник озбиљног лица одмиче у журби, ништа се посебно не дешава. Међутим, управо то чини још вреднијим сваки тренутак радости, узбуђења или било каквог другог осећања“.
Александар себе пореди са рибаром. „Ако камером ухватите стварност каква заиста јесте, она постаје интересантна тек после много година, али само са етнографског становишта“.
Зима у овом делу Русије понекад траје до почетка априла, али Александру она не може да поквари расположење: „Најбоље је оно време када осећате хармонију. Тада је све како треба“.
„Све моје најбоље фотографије настају насумично. Понекад радим цео дан и ништа не постигнем, а понекад само тумарам са фото-апаратом и изненада снимим предиван тренутак“.
Онима који су заинтересовани за фото-новинарство Петросјан препоручује књигу The Decisive Moment („Одлучујући тренутак“) Анрија Картије-Бресона. „То је основа. Наравно, много година касније сам научио бројне техничке аспекте и психолошке трикове“.
„Много путујем, али обично не делим слике са својих путовања. Туриста нема пажљиво и прецизно око. Оно бележи само пролазне, фрагментарне утиске“.
Санкт Петербург ћете најбоље доживети у његовом старом језгру. „У предграђима не осећам град. Она су тако једнолична и монотона, не разликују се много од сличних насеља у Москви или Новосибирску“.
Добро му је познат центар, који се простире на свега три квадратна километра. „Овде се осећам као код куће, познајем сваки ћошак“, каже он.
Понекад је тешко, јер се око навикне на окружење и не запажа интересантне детаље, али када већ почнете да очајавате увек вас нешто изненади.
Што се тиче путовања кроз време, Петросјан остаје веран свом окружењу. „Са искуством које поседујем било би занимљиво вратити се у Лењинград из седамдесетих и осамдесетих година, када сам одрастао. С тим што бих на путовање у прошлост обавезно понео фото-апарат“.
Ускоро излази Петросјанов фото-албум. Зове се „Кунсткамера“, назван по чувеном петербуршком музеју раритетних експоната које је прикупио Петар Велики.
Аутор приказује Санкт Петербург и његове становнике у различитом светлу: има ту љубазних и наивних, злобних и уплашених, лакрдијаша и јуродивих...
„Ово је збирка парадокса. Неки су заиста гротескни и апсурдни, али тако је како је – ту нема помоћи“.