Десет дела руског сликара који је имао посла са демонима

Михаил Врубељ (1856-1910) је насликао ремек-дела „Демон“ и „Принцеза лабуд“. Он је једна од најтрагичнијих личности руског сликарства. / „Ана Карењина среће свог сина“, 1878.

Совјетска историчарка уметности Нина Дмитријева упоредила је период Врубељевог уметничког стваралаштва са драмом у три чина која има пролог и епилог, при чему се прелаз између чинова одвијао нагло и неочекивано. „Хамлет и Офелија“, 1883.

Пролог је његова младост – време учења и размишљања којим путем да крене у животу. / Аутопортрет, 1885.

Први чин одиграо се осамдесетих година деветнаестог века, када је Врубељ студирао на Императорској академији уметности у Санкт Петербургу и углавном се занимао за византијску и религијску уметност. / „Фауст“, 1896.

Други чин је био време док је живео у Москви. Овај период почиње 1890. године, када је настала чувена слика „Демон који седи“, а завршава се 1901. године сликом „Оборени демон“ и сликаревим одласком у болницу. / „Демон који седи“, 1890.

Трећи чин представља период 1903-1906. године. У то време је Врубељево ментално здравље већ увелико начето, а његове психофизичке способности опадају. Епилог је сликарев крај – умро је 1910. године. / „Принцеза лабуд“, 1900.

За Врубеља се говорило да је продао душу ђаволу. Судећи по томе, није случајно што су сви његови проблеми и трагедије настали док је радио на слици „Оборени демон“. / „Оборени демон“, 1901.

Брачни пар Врубељ добио je сина у време настанка дела „Оборени демон“. Дете је било лепо, али са мањим телесним недостатком: имало је зечју усну. Сликајући „Демона“, Врубељ почиње да халуцинира и завршава у душевној болници. Међутим, то није био крај његовим невољама – годину дана касније умро му је син. / Сликарев син, 1901.

Следеће године Врубељ је ослепео. Своју последњу слику завршио је више помоћу додира него користећи чуло вида. Цео његов свет потонуо је у таму и бездан. / Уметникова супруга Надежда Забела, 1905.

Врубељ је умро од упале плућа, али је то више личило на самоубиство. Намерно се скидао и зими сатима стајао наг поред отвореног прозора. Наравно, разболео се. Није хтео да се лечи и умро је у душевној болници. / „Виђење пророка Језекиља“, 1906.