Москва које више нема: Руска престоница на акварелима из 18. века

Новодевичји манастир. Рестауриран је и отворен за посетиоце, а његов изглед одудара од модерних грађевина по којима је познат део града у коме је смештен.

Новодевичји манастир. Рестауриран је и отворен за посетиоце, а његов изглед одудара од модерних грађевина по којима је познат део града у коме је смештен.

Архивска фотографија
На овим старим сликама видимо улице којима пролазе кочије док покрај њих шетају жене, а трговци продају своје производе. Која од ових здања постоје и данас, а која су нестала?
Представљамо серију акварела на којима је приказана Москва с краја 18. века, у време владавине императора Павла I. / На слици: улица Моховаја и Дом Пашкова. Улица је задржала своје старо име, а и здање још увек постоји. Саграђено је у стилу класицизма за московског племића Петра Пашкова.
У околини некада великог Новинског манастира налазило се Подновинско шеталиште. Манастир је уништен у пожару 1736. године, а његова локација налазила се у близини данашњег Новинског булевара, недалеко од центра Москве.
Поглед на Спаску капију. Кула и капија постоје и данас, а налазе се у комплексу московског Кремља. Сматра се да је Спаска кула добила име по икони на којој је насликан Христос Спаситељ. Ова света капија била је зборно место за војске које су кретале у рат, а овде су се састајали и страни дипломати.
Петровски путни дворац. Палата се данас налази на територији града Москве, али је у 18. веку била изван града. Здање је грађено од 1775. до 1782. године по наређењу руске царице Катарине Велике. Дворац је служио као преноћиште за чланове императорске породице на путу од Санкт Петербурга до Москве.
Поглед на Стари трг. Трг је задржао име, иако је његова изградња завршена тек у 20. веку и више није трг у правом смислу те речи, већ улица.
Поглед на Москву из Царске палате. Данас се овде налази Државни кремаљски дворац, званична резиденција руског председника, а њеној лепоти може се дивити само мали број руских званичника и страних гостију највишег ранга.
Снежни наноси у околини Кремља. Окружење Црвеног трга доста се изменило током времена. Кремаљски зидови од цигле подигнути су у периоду 1485-1495. године, а окречени су белом бојом у 18. веку, јер су и зидине других тврђава у Русији биле те боје – у Казању, Нижњем Новгороду, Ростову Великом и другим градовима. Кремљ је дуго времена био бео, а „зацрвенео“ се тек 1947. године на прослави 800-годишњице оснивања Москве.