Блистава лепота планина Осетије

Овде пролеће долази касно. Тада пространа поља прекрива шарени тепих од пољског цвећа, нарочито планинског мака.

Овде пролеће долази касно. Тада пространа поља прекрива шарени тепих од пољског цвећа, нарочито планинског мака.

Антон Агарков
Ретко ко ужива у природним лепотама Осетије осим тамошњих пастира.
Северна Осетија – Аланија је република на руском делу Кавказа која се на западу граничи са Кабардино-Балкарском Републиком, на северу са Ставропољским крајем, на истоку са Чеченском Републиком и Ингушетијом, а на југу са Грузијом.
Високо у планинама налазе се остаци древних градова, рушевине давно заборављених грађевина.
Најпознатија знаменитост у Северној Осетији – Аланији је „град мртвих“ смештен близу села Даргавс. Некропола је настала у периоду од 14. до 18. века и представља сведочанство о јединственим погребним обичајима планинских кавкаских крајева. Тамошње богате породице нису своје преминуле чланове сахрањивале у земљи, јер је у околини није било много. Уместо тога, за своје умрле рођаке градили су посебне гробнице. Овакве мале крипте налазе се на периферији многих осетинских села, али је некропола покрај Даргавса највећа у области.
Односи између Грузије и оближње Јужне Осетије заоштрили су се још крајем осамдесетих година. Напетост је достигла кулминацију 2008. године, када је у Јужној Осетији избио рат, данас познат као „петодневни рат“. Независност Јужне Осетије признале су Руска Федерација и још три државе. Некада је било много места у Северној и Јужној Осетији која су посећивали туристи, али је после оружаних сукоба број посетилаца нагло опао у обема републикама.
Ситуација у Северној Осетији је углавном мирна, али данас тамо одлази мало туриста, јер многи ипак сматрају да ово подручје није безбедно.
Они који су ипак остали у планинама и наставили да живе у складу са осетинским традицијама, не могу да преживе без стоке.
Често и они чије су породице генерацијама живеле у планинама силазе у долине, јер им је живот у планини веома тежак, нарочито зими.
Тренутно у напуштеном здању у Дигорској клисури која се налази у Републици Северна Осетија – Аланија живи само један човек.
Туристи који имају храбрости да посете Северну Осетију уживаће у предивној нетакнутој природи и традиционалном кавкаском гостопримству.
До Чефандзара, краја познатог по пољима прекривеним цвећем и изворима минералне воде, може се стићи једино коњем. Мало је туриста спремно на овакву авантуру, тако да овде у природним лепотама уживају само граничари и пастири.