Староверци: Живот после вишевековног раскола

Фотографије за потребе овог пројекта снимљене су у једном староверском храму у Јекатеринбургу, граду удаљеном 1.797 км од Москве. Стотинак људи редовно долази у ову цркву. Поред ње се налази парохијска школа за децу и одрасле.

Фотографије за потребе овог пројекта снимљене су у једном староверском храму у Јекатеринбургу, граду удаљеном 1.797 км од Москве. Стотинак људи редовно долази у ову цркву. Поред ње се налази парохијска школа за децу и одрасле.

Фјодор Телков
Руски фотограф Фјодор Телков представио је први део великог визуелног пројекта о руским староверцима на Уралу.
Зашто би Света Русија, која је преживела најезде Татара и Пољака и претрпела велика страдања, пристала на грчко учење у доба када је целокупно грчко свештенство било под влашћу турских султана? Они који су овако размишљали постајали су староверци.
Бројни свештеници и лаици једноставно нису могли да схвате зашто се уводе „новотарије”.
Конзервативност и затвореност староверског друштва допринела је очувању њихове вере, обичаја и културе.
Руска православна црква је признала староверце тек 1971. године. Међутим, између њих и осталих православних верника и даље постоје бројне разлике.
Староверци су били прогоњени и у Руској империји и у време совјетске власти.
Староверци су били прогоњени од државних власти, одбацивали су брак и друге црквене свете тајне, почетком 20. века су били покретачка снага руског капитализма, и опстали су до данашњих дана.
Као што је често случај у верским сукобима, било је тешко разумети у чему се заправо разликују супротстављене стране: да ли се треба прекрстити са два или три прста, или се Христово име пише „Исус“ или „Иисус“?
Поделе у Руској православној цркви продубиле су се између 1650. и 1670. године као последица жеље патријарха Никона да литургију усклади са древном византијском традицијом, да боље описмени свештенство, да одбаци дубоко укорењене али сувишне ритуале и поврати важност молитве.
Руски верски покрет познат као староверство настао је у 17. веку. Припадници овог покрета били су приморани да напусте земљу.
Црквена реформа јесте била потребна, али неумољивост са којом ју је Никон спроводио изазвала је раскол.
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“