Како је настало царство вотке

Представљамо вам фабрику вотке компаније „Келер и К°“, коју је основао један руски грађанин немачког порекла. Отворена је 1863. године у Санкт Петербургу на месту где се данас укрштају Кеј на Обилазном каналу и Заозерна улица.

Постројење је почело са радом у години када је укинут државни монопол који је још 1751. године установила императорка Јелисавета. Поменути монопол и промовисање вотке произведене у државној режији учинили су да ово пиће постане популарно, док је либерализација продаје учинила да му цене значајно опадну тако да су и грађани скромнијих прихода могли да га приуште. // Постројења за дестилацију у компанији „Келер и К°“.

После само четири године од оснивања компанија „Келер и К°“ изабрана је да представља руску индустрију алкохолних пића на међународној изложби у Паризу. У прво време производила је алкохол од житарица, пића од нане, аниса и поморанџе, енглеску горку вотку, тинктуре, ликер од кима, абсинт и „империјалне ликере“. // Радници у погону за флаширање вотке.

Пунионица вотке од воћа у предузећу „Келер и К°“.

Предузеће „Келер и К°“ је 1911. године добило Гран при на међународној изложби у Торину, своје последње велико признање. Међутим, и пре тога компанија је добијала бројне награде. Иронијом судбине, овај гран при освојен је свега неколико година пре закона о ограничењу употребе алкохола донетог у Русији почетком Првог светског рата. // Вински подрум.

Реч „вотка“, како се данас назива популарно жестоко пиће, није се користила пре 1751. године и увођења државног монопола. „Вотка“ је деминутив словенске речи „вода“. У почетку је реч вотка означавала медицинске тинктуре које су садржале и до 75% запреминског удела алкохола. // Одељење за припрему сандука за транспорт у Државном винском складишту бр. 1 на Калашњиковском кеју.

Већ 1892. године фирма „Келер и К°“ је само у престоници имала пет продавница, а своје производе продавала је и у иностранству. // Жене лепе етикете на боце пре испоруке на продајна места.

Вероватно нисте знали да је у Руској империји и до 40% прихода државе потицало од пореза на алкохолна пића? На слици: рачуноводство у Државном винском складишту бр. 1.

Радници чекају да им се постави ручак у трпезарији у Државном винском складишту бр. 1. У предузећу „Келер и К°“ је у доба највеће производње било запослено око 380 људи.

Жене задужене за спровођење санитарних процедура у Државном винском складишту бр. 2.

У данашње време у количини алкохолних пића која се попију у Русији удео вотке износи око 70 процената. // Радници пакују боце у Државном винском складишту бр. 4.