Ретке фотографије руског царског дворца настале уочи Октобарске револуције

Николај II је абдицирао 1917, а исте године је ухапшен заједно са осталим члановима своје породице. У ноћи између 16. и 17. јула 1918. године бољшевици су у Јекатеринбургу убили последњег руског императора из династије Романов, Николаја, његову супругу Александру, ћерке Марију, Олгу, Татјану и Анастасију, као и сина Алексеја. После Октобарске револуције 1917. године у руском друштву десиле су се велике промене. Карл Кубеш је био последњи фотограф који је начинио снимке ентеријера Зимског дворца пре него што су га бољшевици заузели, извршили преметачину соба и сала и претворили га у зграду нове владе. / Кабинет цара Александра II.

Николај II је абдицирао 1917, а исте године је ухапшен заједно са осталим члановима своје породице. У ноћи између 16. и 17. јула 1918. године бољшевици су у Јекатеринбургу убили последњег руског императора из династије Романов, Николаја, његову супругу Александру, ћерке Марију, Олгу, Татјану и Анастасију, као и сина Алексеја. После Октобарске револуције 1917. године у руском друштву десиле су се велике промене. Карл Кубеш је био последњи фотограф који је начинио снимке ентеријера Зимског дворца пре него што су га бољшевици заузели, извршили преметачину соба и сала и претворили га у зграду нове владе. / Кабинет цара Александра II.

Карл Кубеш
Фотографије је снимио фотограф Карл Кубеш у Зимском дворцу, резиденцији руског императора Николаја II.
Зимски дворац је био званична резиденција руских императора од 18. до 20. века. Некадашња императорска палата смештена је у самом центру Санкт Петербурга, а данас је део комплекса Државног музеја Ермитаж. / Соба за билијар.
Здање је грађено између 1754. и 1762. године према пројекту италијанског архитекте Франческа Бартоломеа Растрелија у стилу Јелисаветиног барока. / Кабинет императора.
Николај II је 1904. године своју резиденцију преместио у Александровски дворац у Царском Селу, императорском имању које се налази близу града Пушкина, удаљеног 25 километара од Санкт Петербурга. / Спаваћа соба императора Николаја II.
Термин Јелисаветин барок односи се на руски архитектонски стил из времена владавине Јелисавете Петровне (1741-1761), али у ентеријеру ове палате има и елемената италијанског рококоа. / Будоар императорке Марије Александровне.
Зимски дворац је био званична зимска резиденција руских императора од момента када је саграђен 1762, па све до 1904. године. / Кабинет императора Николаја II.
Привремена влада оборена је октобра 1918. године, чиме је почело доба СССР-а. / Кабинет императора Николаја II.
У јануару 1920. године у Зимском дворцу је отворен Државни музеј Револуције са којим је Државни музеј Ермитаж делио простор све до 1941. године. Данас су Зимски дворац и Ермитаж једна од најпопуларнијих светских туристичких дестинација. / Спаваћа соба императорке Александре Фјодоровне.
Од јуна до новембра 1917. године дворац је био седише привремене владе, која је императора декретом збацила с власти у фебруару исте године. / Арапска сала.
Од октобра 1915. до новембра 1917. године у Зимском дворцу била је смештена болница. / Сребрна гостинска соба.
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“