Десет сцена из живота на Волги

„Ниједна фотографија није унапред планирана. Замолио сам ову жену са крчагом, која је кренула у ’бањуʻ (руско парно купатило) на свој ’дан за купањеʻ, да застане накратко како бих је снимио“. / Пљос.

„Путовао сам сам и у сваком граду сам се трудио да одседнем код неког ко у њему живи, како бих добио прилику да боље познам тамошњи начин живота“. / Саратов.

Фотографије су снимане у градовима Пљос, Дубна и Каљазин, као и у насељима у околини Нижњег Новгорода и Саратова. / Никољски звоник у Каљазину.

„Мислим да се пејзаж одражава на људе и њихов начин живота. Велика река која споро тече даје неку стабилност животу“, каже Бабуров. / Мало насеље недалеко од Казања.

Руски фотограф Денис Бабуров обишао је многе градове на овој реци, како мале тако и велике. / Пљос.

„Иван је радник из Молдавије. Као и велики број његових земљака напустио је своју домовину да би у иностранству зарадио новац. Неко време радио је у Италији, а касније се преселио у Русију. Сада живи у малом граду на обали Волге“. / Пљос.

„Највише ме је одушевило крстарење Волгом. Путнике сам доживео као различите народе у једној великој држави“. / Путници на крстарењу од Казања до Волгограда.

„Убрзо престајете да примећујете Волгу, јер је она увек ту. Често неки велики град дели на два дела. Градови се, по правилу, брже развијају него што се граде мостови. Због тога су на путевима велике гужве“. / Свијажск.

„Као и свуда у Русији, мали градови немају довољно новца, инфраструктура је стара и велики број младих људи одлази у престоницу“. /Волгоград.