Звездано небо над Русијом

„У селу Торнову у околини Самаре пажњу ми је привукао овај напуштени ,москвичʻ. Да би оваква фотографија настала потребно је снимити 820 кадрова. Небо је било ведро, готово без иједног облака, па су се звезде лепо виделе. Прекиди у низовима звезда настали су због неколико мотоцикала који су туда прошли, а неки снимци су били превише светли, па сам их одбацио“.

„У селу Торнову у околини Самаре пажњу ми је привукао овај напуштени ,москвичʻ. Да би оваква фотографија настала потребно је снимити 820 кадрова. Небо је било ведро, готово без иједног облака, па су се звезде лепо виделе. Прекиди у низовима звезда настали су због неколико мотоцикала који су туда прошли, а неки снимци су били превише светли, па сам их одбацио“.

Олег Гуров
Руски фотограф и заљубљеник у путовања Олег Гуров често снима звезде. Путовао је по Русији уздуж и попреко и користио сваку прилику да обогати „звездану“ колекцију својих фотографија, уједно и прича које прате њихов настанак. „Често у мрклој ноћи одем сам на неко забачено место. Док се са лампом у рукама провлачим кроз грмље, понекад се питам зашто уопште то радим, и још увек не знам прави одговор на то питање. Највероватније се ради о мојој упорности и борбености. Знам само да нећу одустати. Понекад није лако, понекад се и уплашим, али што ми је теже да дођем до неког места, касније се више поносим резултатом“.
„Нисам фотографисао само на северу земље, ево и неких ,јужнихʻ звезда, снимљених на Кавказу у долини реке Цице. У дубокој суморној клисури, окруженој стрмим падинама, нема ни животињских ни људских трагова. Морали смо да пратимо правац простирања речног корита, прелазећи ту и тамо са обале на обалу. Зауставили смо се на релативно равном делу кањона. Одлучио сам да извршим ноћно успорено снимање док је Млечни пут ,пловиоʻ изнад стрме клисуре. Камеру је требало поставити у средишту кањона. На сочива сам поставио систем за загревање стакла како се не би створила магла од кондензације и све покварила“.
„И ова фотографија је настала на Кавказу. Са пријатељима сам пешице прешао Гуамску клисуру, а следећег јутра напустио сам групу, јер сам желео да дођем до Орлових стена. Стигао сам до једног пропланка недалеко од села, а пошто нисам тачно знао пут морао сам одатле да се оријентишем ,по азимутуʻ, како то истраживачи кажу. Ближио се сумрак. Месец се видео неко време, а затим је нестао иза хоризонта. На делу литице који је био осветљен месечином, на десној страни, целе ноћи се оглашавала једна птица. Пошто су у питању биле Орлове стене, вероватно је био орао. Можда је због тога моја лампа на гас онако дрхтала“.
„У лето 2015. отишао сам са неколико својих пријатеља на север Русије. Унапред смо испланирали пут. Тако смо стигли у град Каргопољ где је по плану требало да преноћимо. Међутим, једна пријатељица нас је позвала да одседнемо у њеној кући у малом селу Љадини (Гавриловска), удаљеном 50 километара од града. Сели смо да вечерамо са домаћицом Надеждом Фјодоровном и њеном породицом и слушали смо приче о том крају и његовим житељима. Када је пао мрак, схватио сам да у селу готово и нема осветљења, а свуда около је шума. Одмах ми је било јасно да те ноћи нећу спавати“.
„Ово је био други дан мог путовања на Елбрус. Пут од девет сати уз стрму падину кроз снег, са тешким ранцем на леђима, био је изузетно напоран, чак и поред пауза. Увече смо стигли до прелепог језера Силтранкел. Вечера нам је заиста пријала и били смо срећни што су нам вреће за спавање остале суве. После овако дугог пешачења уживате у једноставним свакодневним стварима. Пре спавања прошетао сам око кампа носећи батеријску лампу и снимао. Са леве стране снимка види се олујни облак. Само 15 минута касније сручио се јак пљусак“.
„Пријатељ ми је поменуо мало познато језеро Хижи овде на Кавказу, удаљено око сат времена вожње аутобусом од града Туапсе. Док сам постављао апарат, небо је одједном постало тамно и почеле су да се појављују звезде. Било ми је лако да уочим Северњачу и снимање сам подесио тако да се она све време налазила покрај врха дрвета. Када је камера почела да снима, мирно сам подигао шатор и увукао се у врећу за спавање. Непрекидно снимање контролише се посебним даљинским управљачем за камеру, па се може програмирати жељени број кадрова – ова слика сачињена је од 909 снимака насталих ноћу.“
„Попели смо се до Ленцових литица да бисмо се аклиматизовали на планинске услове, а онда смо имали дан одмора. То вече је било прелепо. Прошетао сам недалеко од кампа. Северни ,заклонʻ (како га туристи зову) на падини Елбруса је огромна површина по којој леже разбацане хрпе камења. Не зна се како је оно овде доспело. Можда га је донео неки глечер или лава из источног кратера Елбруса. Желео сам да овековечим апаратом ову величанствену лепоту предела обасјаног месечином са звезданим небом у позадини“.
„Камиље брдо налази се на десној обали реке Волге у националном парку ,Самарска лукаʻ. Из Самаре се до најближих села може стићи чамцем или бродићем. Брдо је добило име по необичним узвишењима која подсећају на две камиље грбе, а веома је популарно међу планинарима који на њему тренирају. Те ноћи много их је туда пролазило, па фото-апарат нисам смео да оставим без надзора. Слика ведрог плавог неба забележена је у три сата ујутро. То се једва видело голим оком, али због дуге експозиције камера прима више светлости него људско око“.
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“