Лубок је назив за популарне штампане материјале који су се током своје 200-годишње историје појављивали у различитим варијантама. Било је оних посвећених митолошким или верским темама, али и хумористичких, образовних и сатиричних. // „Срце Русије“, 1877.
Courtesy of State Historical MuseumГрафички материјали намењени широким масама који су приказивали актуелне теме увек су били популарни међу руском публиком. Посебно су биле тражене слике владара и издања која су описивала живот царске породице. // „Император Николај I у Москви у марту 1830“, 1830.
Courtesy of State Historical MuseumЦиљ лубока је био да забави народ, али и да га информише, тј. да буде нека врста „часописа за неписмене“ широм Руске империје. // „Петар Велики на језеру Ладога“, 1833.
Courtesy of State Historical MuseumПојава литографије четрдесетих година 19. века учинила је да штампа постане лакша и јефтинија, док је проналазак штампе у боји, хромолитографије, помогао да се ови штампани материјали брже рашире у народу. // „Незабораван дан: укидање кметства 19. фебруара 1861“, 1865.
Courtesy of State Historical MuseumУобичајена тема је био владар као бранилац државе. Император је често приказиван како обилази војску или како стоји негде на отвореном. Чак су и портрети монарха чија владавина није била обележена ратовима имали војничке елементе, јер је било уобичајено да се император који држи до себе приказује у војној униформи. // „Слава Русији“, 1831.
Courtesy of State Historical MuseumНа оваквим материјалима врло детаљно су приказивани животи, али и смрти последња три императора Русије: Александра II, Александра III и Николаја II. // „Смрт Александра I у Таганрогу 19. новембра 1825“, почетак тридесетих година 19. века.
Courtesy of State Historical MuseumЦртачи лубока посебну пажњу су поклањали приватном животу владара и њиховим породичним свечаностима: крунисањима, рођењима детета, државним посетама и пријемима, церемонијалним портретима царског пара окруженог бројним наследницима. // „Петар Велики преузима Катарину од кнеза Мењшикова“, 1833.
Courtesy of State Historical MuseumТеме су се понављале, али су освежаване модерним детаљима. Данас на основу ових радова можемо сазнати како је изгледао дворски живот, и уједно видети како је лубок утицао на савремену уметност. // „Император Александар II вози се у кочији са породицом у околини Санкт Петербурга“, 1865.
Courtesy of State Historical MuseumСтил лубока се мењао: Александар II је приказиван у строгом, церемонијалном маниру, док су Александар III и Николај II представљани мање усиљено, при чему су коришћени и елементи стила „арт нуво” (Art Nouveau). // „Зора мира објављена је народу од стране императора Николаја II“, 1899.
Courtesy of State Historical MuseumКрунисања су спадала међу најчешће теме ових штампаних радова. Поред приказивања самог чина и ритуала, било је потребно нагласити и величанственост тих тренутака. // „Петар Велики крунише императорку Катарину I“, 1833.
Courtesy of State Historical MuseumЗванични портрети цара и царице такође су били веома популарни међу обичним народом. На већини портрета нарочито је истицан традиционални начин живота и велики број деце у царској породици, што је требало да нагласи значај породичних и државних вредности. // „Николај I са породицом у обиласку индустријске изложбе у Москви 2. новембра 1831“, 1832.
Courtesy of State Historical MuseumЗа припаднике нижих друштвених класа лубок је често био једини извор информација о животу на двору, а самим тим и начин да им се приближи царска породица. // „Легенда о томе како је војник спасао живот Петру Великом“, 1914.
Courtesy of State Historical MuseumПријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу