Лубок: Најновије вести са двора Романових – издање за неписмене

Графички материјали намењени широким масама који су приказивали актуелне теме увек су били популарни међу руском публиком. Посебно су биле тражене слике владара и издања која су описивала живот царске породице. // „Император Николај I у Москви у марту 1830“, 1830.

Циљ лубока је био да забави народ, али и да га информише, тј. да буде нека врста „часописа за неписмене“ широм Руске империје. // „Петар Велики на језеру Ладога“, 1833.

Појава литографије четрдесетих година 19. века учинила је да штампа постане лакша и јефтинија, док је проналазак штампе у боји, хромолитографије, помогао да се ови штампани материјали брже рашире у народу. // „Незабораван дан: укидање кметства 19. фебруара 1861“, 1865.

Уобичајена тема је био владар као бранилац државе. Император је често приказиван како обилази војску или како стоји негде на отвореном. Чак су и портрети монарха чија владавина није била обележена ратовима имали војничке елементе, јер је било уобичајено да се император који држи до себе приказује у војној униформи. // „Слава Русији“, 1831.

На оваквим материјалима врло детаљно су приказивани животи, али и смрти последња три императора Русије: Александра II, Александра III и Николаја II. // „Смрт Александра I у Таганрогу 19. новембра 1825“, почетак тридесетих година 19. века.

Цртачи лубока посебну пажњу су поклањали приватном животу владара и њиховим породичним свечаностима: крунисањима, рођењима детета, државним посетама и пријемима, церемонијалним портретима царског пара окруженог бројним наследницима. // „Петар Велики преузима Катарину од кнеза Мењшикова“, 1833.

Теме су се понављале, али су освежаване модерним детаљима. Данас на основу ових радова можемо сазнати како је изгледао дворски живот, и уједно видети како је лубок утицао на савремену уметност. // „Император Александар II вози се у кочији са породицом у околини Санкт Петербурга“, 1865.

Стил лубока се мењао: Александар II је приказиван у строгом, церемонијалном маниру, док су Александар III и Николај II представљани мање усиљено, при чему су коришћени и елементи стила „арт нуво” (Art Nouveau). // „Зора мира објављена је народу од стране императора Николаја II“, 1899.

Крунисања су спадала међу најчешће теме ових штампаних радова. Поред приказивања самог чина и ритуала, било је потребно нагласити и величанственост тих тренутака. // „Петар Велики крунише императорку Катарину I“, 1833.

Званични портрети цара и царице такође су били веома популарни међу обичним народом. На већини портрета нарочито је истицан традиционални начин живота и велики број деце у царској породици, што је требало да нагласи значај породичних и државних вредности. // „Николај I са породицом у обиласку индустријске изложбе у Москви 2. новембра 1831“, 1832.

За припаднике нижих друштвених класа лубок је често био једини извор информација о животу на двору, а самим тим и начин да им се приближи царска породица. // „Легенда о томе како је војник спасао живот Петру Великом“, 1914.