Лубок: Најновије вести са двора Романових – издање за неписмене

Лубок је назив за популарне штампане материјале који су се током своје 200-годишње историје појављивали у различитим варијантама. Било је оних посвећених митолошким или верским темама, али и хумористичких, образовних и сатиричних. // „Срце Русије“, 1877.

Лубок је назив за популарне штампане материјале који су се током своје 200-годишње историје појављивали у различитим варијантама. Било је оних посвећених митолошким или верским темама, али и хумористичких, образовних и сатиричних. // „Срце Русије“, 1877.

Courtesy of State Historical Museum
Лубок је штампани материјал намењен широким народним масама. Имао је за циљ да забави народ, али и да га информише, тј. да буде нека врста „часописа за неписмене“ широм Руске империје.
Графички материјали намењени широким масама који су приказивали актуелне теме увек су били популарни међу руском публиком. Посебно су биле тражене слике владара и издања која су описивала живот царске породице. // „Император Николај I у Москви у марту 1830“, 1830.
Циљ лубока је био да забави народ, али и да га информише, тј. да буде нека врста „часописа за неписмене“ широм Руске империје. // „Петар Велики на језеру Ладога“, 1833.
Појава литографије четрдесетих година 19. века учинила је да штампа постане лакша и јефтинија, док је проналазак штампе у боји, хромолитографије, помогао да се ови штампани материјали брже рашире у народу. // „Незабораван дан: укидање кметства 19. фебруара 1861“, 1865.
Уобичајена тема је био владар као бранилац државе. Император је често приказиван како обилази војску или како стоји негде на отвореном. Чак су и портрети монарха чија владавина није била обележена ратовима имали војничке елементе, јер је било уобичајено да се император који држи до себе приказује у војној униформи. // „Слава Русији“, 1831.
На оваквим материјалима врло детаљно су приказивани животи, али и смрти последња три императора Русије: Александра II, Александра III и Николаја II. // „Смрт Александра I у Таганрогу 19. новембра 1825“, почетак тридесетих година 19. века.
Цртачи лубока посебну пажњу су поклањали приватном животу владара и њиховим породичним свечаностима: крунисањима, рођењима детета, државним посетама и пријемима, церемонијалним портретима царског пара окруженог бројним наследницима. // „Петар Велики преузима Катарину од кнеза Мењшикова“, 1833.
Теме су се понављале, али су освежаване модерним детаљима. Данас на основу ових радова можемо сазнати како је изгледао дворски живот, и уједно видети како је лубок утицао на савремену уметност. // „Император Александар II вози се у кочији са породицом у околини Санкт Петербурга“, 1865.
Стил лубока се мењао: Александар II је приказиван у строгом, церемонијалном маниру, док су Александар III и Николај II представљани мање усиљено, при чему су коришћени и елементи стила „арт нуво” (Art Nouveau). // „Зора мира објављена је народу од стране императора Николаја II“, 1899.
Крунисања су спадала међу најчешће теме ових штампаних радова. Поред приказивања самог чина и ритуала, било је потребно нагласити и величанственост тих тренутака. // „Петар Велики крунише императорку Катарину I“, 1833.
Званични портрети цара и царице такође су били веома популарни међу обичним народом. На већини портрета нарочито је истицан традиционални начин живота и велики број деце у царској породици, што је требало да нагласи значај породичних и државних вредности. // „Николај I са породицом у обиласку индустријске изложбе у Москви 2. новембра 1831“, 1832.
За припаднике нижих друштвених класа лубок је често био једини извор информација о животу на двору, а самим тим и начин да им се приближи царска породица. // „Легенда о томе како је војник спасао живот Петру Великом“, 1914.
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском