Руске бајке на минијатурама из Палеха

Сцена из руске народне приче „Бајка о Ивану-царевићу, жар-птици и сивом вуку“ уврштене у књигу „Руске народне бајке“ Александра Афанасјева.

Сцена из руске народне приче „Бајка о Ивану-царевићу, жар-птици и сивом вуку“ уврштене у књигу „Руске народне бајке“ Александра Афанасјева.

РИА Новости
Руске бајке описују чудесан свет пун прелепих жена, храбрих кнезова, мрачних шума и необичних животиња. Оне су послужиле и као инспирација за настанак бројних минијатура из Палеха.
Палех је мало место у Ивановској области, смештено 350 км североисточно од Москве и припада Златном прстену Русије. Првенствено је познато по својим вештим занатлијама. / Сцена из дела Александра Пушкина „Бајка о цару Салтану, о сину му славном и јуначком кнезу Гвидону Салтановичу и о предивној принцези Лабудици“, осликана кутија из 1831. године.
Из Палеха потичу чувене руске минијатуре. Тамошњи мајстори неговали су стару занатску вештину украшавања кутија за накит, шкриња и брошева. / На слици је приказан свет Пушкинових бајки.
Теме слика су различите: фолклорни мотиви, руске бајке, типичне Рускиње, коњске запреге – тројке, градски и зимски пејзажи... У време СССР-а палешке минијатуре користиле су се и за промовисање тадашње државне идеологије. На кутијама су се налазиле слике црвеноармејаца који се боре за социјалистичке идеале, радничких штрајкова на чијем челу је био Лењин, као и сцене познате као „Перјаница револуције“, „Ветар револуције“ и „Млади радници“. / Принцеза Лабудица из Пушкинове „Бајке о цару Салтану, о сину му славном и јуначком кнезу Гвидону Салтановичу и о предивној принцези Лабудици“, 1831. година.
Данас су мотиви из бајки све популарнији. / „Бајка о рибару и рибици“ Александра Пушкина, 1833. година.
Палех је и средиште руског иконосликарства. Палешки иконопис цветао је почетком 19. века и утицао је на начин израде палешких минијатура. / Сцена из бајке „Коњић Грбоњић“ Петра Јершова, тридесете године 19. века.
Три жене које се појављују на почетку „Бајке о цару Салтану, о сину му славном и јуначком кнезу Гвидону Салтановичу и о предивној принцези Лабудици“ Александра Пушкина, 1831.
„Бајка о Ивану царевићу, жар-птици и сивом вуку“, објављена у збирци „Руске народне бајке“ коју је приредио Александар Афанасјев.
Сликање се углавном врши на црној позадини са раскошним златним сенчењем. Као и код иконописа, три основне боје су зелена, црвена и жута. / Сцена из руске народне бајке „Бајка о Ивану царевићу, жар-птици и сивом вуку“ из збирке Александра Афанасјева „Руске народне бајке“.
„Павлово венчање“ је песма Алексеја Кољцова настала на основу фолклорних мотива, 1836. година
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“