Живот у Нориљску: Прилагођавање екстремним климатским и еколошким условима

Победница фотографског конкурса World Press Photo Contest, Јелена Чернишова, аутор је колекције документарних фотографија снимљених у Нориљску између фебруара 2012. и фебруара 2013. године.

Због хладних и снежних зима, загађења природне средине, као и недостатка природног зеленила становници Нориљска принуђени су да праве баште у својим становима.

„Дани ноћи – ноћи дана“ је збирка фотографија насталих у Нориљску. На њима је забележен живот становника овог града удаљеног 2.880 километара од Москве. Нориљск има преко 170.000 становника, а налази се изнад северног поларног круга.

Град, околне руднике и металуршка постројења саградили су затвореници логора ГУЛАГ-а.

Рударско-металуршка компанија „Нориљски никл“ бави се вађењем и прерадом руде никла и паладијума и највећи је послодавац у овом крају. У фабрици важе посебни прописи о заштити на раду – радници удишу ваздух користећи специјална црева.

Зграде у стамбеним четвртима Нориљска налазе се једна близу друге, како би се ослабили снажни налети ветра.

Зграде су већином саграђене на вечно смрзнутом тлу (пермафросту) и зато су подигнуте на ојачаним темељима да би се избегло њихово рушење у случају изненадног отапања тла.

„У индустрији ради 60% житеља града. Ове документарне фотографије настале су у жељи да се забележи начин на који су се људи прилагодили суровој клими, веома лошој еколошкој ситуацији и изолацији“, каже Чернишова. Просечна годишња температура износи -10 степени по Целзијусу, док се зими спушта и до -55 степени, у доба када у Нориљску влада мрачна поларна ноћ која траје два месеца. Људи тамо бораве у непоновљивом животном окружењу, које се никако не може поредити са другим градовима.

Станови се граде тако да имају само два прозора ради смањења губитка топлоте. Велика разлика између спољне и унутрашње температуре изазива појаву кондензације на прозорским окнима.