Тренуци историје: Совјетски живот у објективу Јурија Абрамочкина

Изложба Абрамочкинових радова отвара се 20. фебруара ове године у просторијама лондонског представништва Федералне агенције „Россотрудничество“ (37 Kensington High Street, Fl 1st, W8 5 London). Улаз је слободан. // „Жене перу веш у реци“.

Поред тога што је снимао светске државнике, Абрамочкин је сматрао да је изузетно важно бележити и детаље из живота обичних људи. Био је један од првих фотографа који су користили спонтане сцене за своје фото-репортаже. // „Рибари“, Астрахан, 1965.

У каријери дужој од пет деценија Абрамочкин је начинио портрете стотина људи који су прошли испред објектива његове камере. Међу њима су сви совјетских лидери, као и неколико десетина шефова страних држава, укључујући и четири америчка председника од Никсона до Џорџа Буша Старијег, затим Јасер Арафат, краљица Елизабета II и Маргарет Тачер. // Фидел Кастро, 1976.

„Најбоље фотографије јавних личности увек настају по окончању формалног, протоколарног наступа, односно онда када почну да се понашају природно“, каже Абрамочкин. // Јуриј Гагарин у Сочију, 1961.

Јуриј Абрамочкин је један од 15 руских фотографа представљених у књизи „Савремени фотографи“ чувене издавачке куће St. James Press. Међу његовим наградама издваја се „Златно фотографско око“ коју додељује позната организација World Press Photo. // „Балерина је рођена“, 1966.

Абрамочкин користи различите методе да би се његови модели осећали пријатно. Најзначајније је научити што је могуће више о теми фотографије, а сматра и да је комуникација веома важна. // Јуриј Абрамочкин снимљен покрај зидина Кремља, Москва.

„Мислим да ’камерманʻ, односно човек са камером, свет посматра кроз објектив. Али, оно што види и што дотиче његово срце представља његов поглед на свет“, каже Јуриј Абрамочкин. // „Хармоникаш“.