Тренуци историје: Совјетски живот у објективу Јурија Абрамочкина

Јуриј Абрамочкин рођен је 1936. године, а фотограф је постао случајно. Када је имао 21 годину радио је као инжењер у грађевинском предузећу „Мосстрой“ у Москви, где је понекад фотографисао техничке цртеже. Једном приликом добио је задатак да снима процес извођења радова на једној згради у Москви. То се десило 1957, а исте године позван је и да буде званични фотограф на Светском фестивалу омладине и студената. Тако је почео његов професионални пут за који као да је био предодређен. // „Пауза за ручак и новости из школе“, 1965.

Јуриј Абрамочкин рођен је 1936. године, а фотограф је постао случајно. Када је имао 21 годину радио је као инжењер у грађевинском предузећу „Мосстрой“ у Москви, где је понекад фотографисао техничке цртеже. Једном приликом добио је задатак да снима процес извођења радова на једној згради у Москви. То се десило 1957, а исте године позван је и да буде званични фотограф на Светском фестивалу омладине и студената. Тако је почео његов професионални пут за који као да је био предодређен. // „Пауза за ручак и новости из школе“, 1965.

Фотографија: Јуриј Абрамочкин
Совјетски и руски фотограф Јуриј Абрамочкин имао је таленат да буде на правом месту у право време, што му је помогло да створи изванредне фотографије на којима је забележен живот обичних људи, али и значајни историјски догађаји.
Изложба Абрамочкинових радова отвара се 20. фебруара ове године у просторијама лондонског представништва Федералне агенције „Россотрудничество“ (37 Kensington High Street, Fl 1st, W8 5 London). Улаз је слободан. // „Жене перу веш у реци“.
Поред тога што је снимао светске државнике, Абрамочкин је сматрао да је изузетно важно бележити и детаље из живота обичних људи. Био је један од првих фотографа који су користили спонтане сцене за своје фото-репортаже. // „Рибари“, Астрахан, 1965.
У каријери дужој од пет деценија Абрамочкин је начинио портрете стотина људи који су прошли испред објектива његове камере. Међу њима су сви совјетских лидери, као и неколико десетина шефова страних држава, укључујући и четири америчка председника од Никсона до Џорџа Буша Старијег, затим Јасер Арафат, краљица Елизабета II и Маргарет Тачер. // Фидел Кастро, 1976.
„Најбоље фотографије јавних личности увек настају по окончању формалног, протоколарног наступа, односно онда када почну да се понашају природно“, каже Абрамочкин. // Јуриј Гагарин у Сочију, 1961.
Јуриј Абрамочкин је један од 15 руских фотографа представљених у књизи „Савремени фотографи“ чувене издавачке куће St. James Press. Међу његовим наградама издваја се „Златно фотографско око“ коју додељује позната организација World Press Photo. // „Балерина је рођена“, 1966.
Абрамочкин користи различите методе да би се његови модели осећали пријатно. Најзначајније је научити што је могуће више о теми фотографије, а сматра и да је комуникација веома важна. // Јуриј Абрамочкин снимљен покрај зидина Кремља, Москва.
„Мислим да ’камерманʻ, односно човек са камером, свет посматра кроз објектив. Али, оно што види и што дотиче његово срце представља његов поглед на свет“, каже Јуриј Абрамочкин. // „Хармоникаш“.