Мајстор тетоваже из Русије помаже женама да избришу трагове болне прошлости

Vadim Braydov
Јевгенија Захар из Уфе у Башкирији, око 1.150 километара источно од Москве, не наплаћује свој вишечасовни рад. Жене које долазе у њен салон не добијају само лепу тетоважу, већ им она, пре свега, дарује наду да ће моћи да започну нов живот и буду срећније.

„Тетоважама сам се бавила већ 10 година. Некада сам много цртала, а онда сам почела да тетовирам људе. Забавно је, а и модерно, бити мајстор тетоваже. Људи вам стално долазе у салон, задовољни клијенти наврате увече да им још нешто урадите. Живот је ишао својим током. Међутим, једног дана наишла сам на чланак о Флавији Карваљо, бразилској тату уметници која помаже жртвама породичног насиља тако што им цртежима прекрива ожиљке и помислила сам да бих и ја то могла да радим.

Живела сам у свом малом, срећном свету и нисам ни претпостављала да постоје бројне жене жртве насиља у породици. До сада сам имала око 100 таквих клијената. Главни разлог зашто долазе код мене је што имају потребу да се некоме отворе, да испричају своју причу и онда да на њу заувек забораве. Толико исповести сам чула да је можда дошло време да напишем књигу. Према њима се постављам као пријатељ и изгледа да то функционише. Као израз захвалности, многе од тих жена доносе ми слаткише. Кажу да им та два болна сата у мом салону помажу да забораве године злостављања.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Добијам писма из целе Башкирије. Пишу ми младе и старе, жене мирне нарави, али и хистеричне, има разних. Ауторке тих писама ипак имају једну заједничку ствар, а то је бол. Све говоре да не желе више да гледају своје ожиљке, јер их подсећају на тренутак када их је њихов вољени човек повредио.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„То се десило 2009. године. Мој бивши муж и његов пријатељ сачекали су ме после посла и одвезли у шуму. Испоставило се да желе да ме убију. Била сам трудна. Лечила сам се дуго после тога, али су лекари ипак успели да спасу и мене и дете.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Разговарала сам са Јевгенијом и одлучила да истетовирам лептира, јер га многи људи широм света сматрају симболом реинкарнације. Јутрос ми је неко убацио букет ружа кроз решетке на прозору, без поруке са потписом. Мислим да је то добар знак.“

Вика је имала мужа који ју је повредио и због тога је служио затворску казну. После изласка на слободу је убијен, наводно у тучи у пијаном стању.

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Када сам имала 14 месеци полила сам се кључалом водом и 84% површине тела било ми је прекривено опекотинама, а провела сам и месец дана у коми. Због тога не могу да имам децу. Да бих уклонила ожиљке, 1990. године отишла сам на пластичну операцију. Ова тетоважа ми је променила живот, јер сада немам чега да се стидим. Таква сам, каква сам.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Пре седам година упознала сам једног човека. Чинило се да је све у реду и планирали смо да наставимо живот заједно. Једног дана, дошао је кући пијан и тукао ме. Ударио ме је у груди и стомак. Спаковала сам се и вратила код мајке, а касније сам се из Белорецка преселила у Уфу. Годину дана после тог догађаја и даље сам осећала последице повреда – у стомаку сам имала хематом, а на грудима оток. Због тога сам се и оперисала.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Данас имам ове ожиљке и не могу да затрудним. Не желим да имам везе са мушкарцима. Срамота ме је да се скинем пред било ким, као и да им испричам шта ми се десило. Желела сам да тетоважама прекријем ожиљке да ме не би подсећали на то кроз шта сам прошла.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Пре две године, муж који је имао психичких проблема убо ме је кухињским ножем. Том приликом ми је повредио јетру што је изазвало обилно унутрашње крварење. Захвална сам докторима, али су шавови којим су ми зашили рану били груби и остали су велики ожиљци“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Нисам поднела тужбу против мужа. Чак је тражио да се врати. Покушала сам да живим са њим још неко време, али нисам могла. Никада није признао кривицу – говорио је да се ничега не сећа и да сам саму себе убола.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Када сам то чула, зажалила сам што га нисам тужила, али верујем да ће га сам живот казнити. Са мном је сада све у реду, али док имам ове ожиљке нећу моћи да заборавим тај ужасан дан. Зато сам одлучила да се тетовирам.“

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим БрајдовНадежди никада није било лако са човеком са којим је живела, али је једног дана учинио нешто до тада незамисливо – зграбио ју је, везао за кревет и почео да гаси цигарете по њој. После тога руке јој је исекао ножем. Пет пута је долазила у салон како би прекрила ожиљке. Нажалост, неки су и даље видљиви.

Фотографија: Вадим БрајдовФотографија: Вадим Брајдов„Израду тетоваже наплаћујем од 2.000 до 4.000 хиљада рубаља, али овим женама не могу да узимам новац. Тако сам васпитана. Ко има новца, он плаћа. Али, неки клијенти очигледно ово не могу себи да приуште. Имам много позива, још око 200 жена се јавило и жели да дође код мене. Нажалост, породично насиље је као рат – никада не престаје.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.