Репортажа: Како се постаје сибирски шаман?

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Владимир Буинов: Овде сам се родио. Од малена сам посматрао старије људе како обављају ритуале и моле се. У време СССР-а радио сам као техничар у филмској продукцији. После тога сам се запослио у метеоролошкој станици и провео тамо више од 20 година. Мој отац је био лекар, свакога је лечио, али се ипак молио боговима. И мој брат је био доктор медицинских наука. Умро је млад од болести бубрега. Ја сам дочекао једанаесторо унучади и четворо праунучади.

На фотографији се види рт Шаманка на острву Ољхон, смештеном у средишту Бајкала. То је једно од девет шаманских светилишта у Азији.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКОМихаил Огдонов: То долази „одозго“. То је дар предака, познатих као „онгони“. Ја имам осам онгона, односно осам таквих предака у претходних једанаест генерација. Проглашен сам за шамана „у одсуству“, док сам служио у полицији. Онгони могу да одаберу било коју особу. Шамани бирају људе који су физички снажни и мудри, и онда их подвргавају пробама. Шаман мора да буде духовно јака личност.

У тамошњој продавници сувенира продају се мајице са натписом: „Био сам на Бајкалу“. Иркутску област годишње посети више од милион туриста, међу којима има много странаца.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Албина Иљина: Једном ме је нека девојка увредила. Дошла сам до ње да изведем шамански ритуал, а она ми је рекла: „Албина Гармајевна, колико сам дужна?“ Одговорила сам да се обично даје флаша вотке, млеко, чај, шибице и понекад слаткиши. „Колико пара“, питала је. Објаснила сам јој да људи дају колико и ако имају. Наставила је да ми објашњава како су њој рекли да ја наплаћујем услуге и да за то постоји одређена цена. „Каква цена?!“ „Хиљаду рубаља.“ Много сам се наљутила. Одговорила сам: „Зар хоћеш да ме увредиш? Код мене долазе и болесни људи, како да им тражим да плате?! И сама сам болесна још од детињства! А ти мислиш да хоћу да узимам новац? То је грех!“

Стаклена фигурица представља најсевернију тачку острва Ољхон, познату као Хобој. Легенда каже да је то некада била девојка коју су духови, љубоморни на њену лепоту, претворили у стену.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Артур Цибиков: Овим се бавим од 2007. године и звање шамана сам наследио. Моји рођаци били су шамани, као и њихови очеви и мој отац. Присуствовао сам ритуалима још од детињства. Постављен сам за шамана и почео сам тиме да се бавим када сам имао 37 година. Моја „шаманска болест“ састоји се у томе што ми у животу ништа не иде од руке. Шта год да почнем, пропадне. Никада нисам успео ни у чему, иако сам студирао различите науке на неколико универзитета.

Даире су веома важне у шаманизму. Могу да их користе само прави, посвећени шамани.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Јуриј Бубајев: Завршио сам за рачуновођу и био сам начелник одељења пореске инспекције. Онда је дошла „шаманска болест“ која је трајала три године. Кад ми је било 35 година људи су тражили да почнем да вршим обреде, али сам одбио. Имао сам добру плату у пореској управи. Често сам ишао код лекара: примао сам терапију две године, па сам морао на операцију. Желео сам да живим и зато сам променио занимање и почео да вршим вољу богова. То се десило када сам напунио 37 година. Већ 15 година помажем људима и за то време нисам ни крочио у болницу.

Због опасности да постану алкохоличари, неки шамани уместо вотке користе слабије пиће „тарасун“. Оно се добија од ферментисаног млека и има запремински удео алкохола од 11%, док просечна вотка има 40%.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Виктор Мотошкин: Имам звање кандидата наука (еквивалентно звању доктора наука). Када сам се вратио у завичај, нисам био много упућен у шаманизам. Сви шамани који су живели у мом родном селу у међувремену су умрли. Међутим, једне ноћи сањао сам како петорица шамана седе испред мене. Један од њих ми је реако: „Мораш да почнеш да се бавиш нашим послом.“ Њихова реч има снагу закона. Ако их не послушаш, казниће те без милости.

Традиционално бурјатско пиће најбоље је пити из оваквих чаша, које се могу купити у продавницама сувенира.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Валентин Хагдајев: Ја сам старовременски шаман, рођен сам у јурти. Мој деда је такође био шаман. Он и бака су ме одгајили. Већ на рођењу имао сам знак – шест прстију. Један монголски шаман је рекао: „Шамани са вишком костију рађају се једном у столећу и зато је ово доказ да ће дете израсти у правог шамана“. У нашем крају ја сам једини који има шест прстију. То је као да сам добио шаманску диплому са небеса!

Локални чај понекад се спрема тако што му се додаје биљка „сааган дајља“, ниско зимзелено грмље које расте на обалама језера Бајкал. Верује се да лечи скоро све болести.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Генадиј Тутулов: У младости уопште нисам веровао у шаманизам, иако су дванаесторо мојих предака били шамани. Све је почело када су ме позвали у Улан Уде (престоница Републике Бурјатије, којој припада источна обала језера Бајкал). Мој рођак је имао проблема и тражили су од мене да дођем у Улан Уде и разговарам са шаманом. Рекао ми је: „Мораш да обавиш потребне ритуале и постанеш шаман.“ Тако се и десило. Шамани кажу да смрт животиња најављује појаву новог шамана. Питао ме је: „Да ли је нека животиња угинула?“ Одговорио сам: „Да.“ „То је знак да ћеш постати шаман“, рекао је.

На магнету је приказана Шаманска стена која се налази покрај свете планине на извору реке Ангаре. Легенда каже да на стени живи власник реке.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКО

Матвеј Барцев: Некада сам се много тукао, а онда су ми у руке дошли свети списи. Читао сам их и открио да болујем од „шаманске болести“ и да је она била узрок мојих тегоба. Разболео сам се и постепено губио моћ говора, а скоро свакодневно ме је мучила несвестица. Неки познаници одвели су ме до шамана, који је сада мој учитељ. У његовој кући видео сам даире и шаманске предмете и у себи сам осетио да је то истински живот, да ће ме то испунити срећом и задовољством. Коначно сам открио шта је прави позив за мене.

У локалној култури постоји веровање да душе предака помоћу коњске гриве могу да донесу срећу и успех у животу. Такве амајлије се користе и за заштиту од злих духова.

ФОТОГРАФИЈА: АЛИНА ДЕСЈАТНИЧЕНКОБорис Хунгејев: И са мајчине и са очеве стране преци су ми били шамани. Када сам имао 55 година, почео сам да обављам шаманске ритуале. Не може свако тиме да се бави, већ само они који имају „удха“, односно одговарајући родослов.

Шамани верују да се после смрти људска душа сели на дрво предака, одакле у облику белоглавог орла стиже до надземаљског света у коме обитавају божанства Тенгри и Небески Отац.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!