Че Гевара и Гагарин у објективу Виктора Ахломова

Юрий Гагарин и Эрнесто Че Гевара, 11 ноября 1964 год

Юрий Гагарин и Эрнесто Че Гевара, 11 ноября 1964 год

Victor Akhlomov/Izvestia archive
Виктор Ахломов, један од најбољих светских фотографа друге половине 20. века и добитник награде World Press Photo, преминуо је 15. априла ове године. Бележио је тренутке из живота најпознатијих совјетских уметника, али и свакодневицу једне земље које више нема.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Раднице Дрвно-прерађивачког комбината „Кондински“. Тјумењ. 1964.

Све је мање припадника предратних генерација, рођених тридесетих година прошлог века. У том контексту, скорашњи одлазак Виктора Ахломова, великана фото-репортаже и једног од најбољих фотографа совјетске и постсовјетске ере, представља тужну потврду ове чињенице.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“„,Чајке‘ наше младости“ („Чајка“, односно „галеб“, је луксузна совјетска лимузина). Москва. 1970. Колона аутомобила највиших совјетских званичника креће се ка Кремљу.

Архива Ахломовљевих фотографија представља праву ризницу слика из совјетског живота. Међу његовим радовима издвајају се званични портрети Хрушчова и Гагарина, као и снимак светлећег натписа СССР на стамбеним зградама изграђеним у облику отворене књиге на Новом Арбату у Москви. Ту су и портрети Владимира Висоцког, Беле Ахмадулине и Марлен Дитрих снимљени у боемској атмосфери, интимне фотографије заљубљених парова на клупи у парку, али и снимци обнажених лепотица настали иза кулиса типичне совјетске свакодневице.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Владимир Висоцки. Сцена из представе „Анти-светови“, позориште на Таганки, Москва. 1966.

Његова уметничка каријера трајала је више од пола века и развијала се у листу „Известија“ који је у СССР-у преносио званичне ставове Кремља, да би 1991. године постао независан медиј.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“„Гачци су долетели“. Пролеће у парку испред Московског државног универзитета, 1960. Совјетске раднице поткресују дрвеће на Лењинским горама (данас Воробјеве горе – „Врапчева брда“) не плашећи се висине.

Ахломов је 1960. године учествовао на изложби младих фотографа у московском Централном дому новинара.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“„Колеге фотографи“.

Његове фотографије запазио је главни уредник „Известија“ Алексеј Аџубеј, још једна легендарна личност совјетског новинарства и зет Никите Хрушчова.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Јуриј Гагарин и Ернесто Че Гевара, 11. новембар 1964.

На срећу, у листу „Известија“ управо је почео да излази додатак „Недеља“ који је ускоро постао једно од најпопуларнијих издања у земљи.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Јутро на Црвеном тргу, 1959.

Недељни додатак бавио се нешто лакшим темама, за разлику од озбиљног тона карактеристичног за „Известија“, па је то давало могућност бројним фото-репортерима да експериментишу, а један од њих био је и Ахломов.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Радници носе натпис „Излаз ка граду“ на станици метроа „Кузњецки мост“, 1973.

Током педесет година проведених у редакцији „Известија“ Ахломов је добио све могуће награде и признања у фотографској професији, укључујући и националну награду „Златно око Русије“, док је на међународном такмичењу World Press Photo победио четири пута.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Лов на дивље вепрове, 1973.

Виктор Ахломов је почео да ради као фотограф у епохи „отопљавања“, када је на челу СССР-а био Хрушчов. Његова дела рефлектују промене у друштву, попут филмова или поезије.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“„Бела ноћ у Москви“, Комсомолски трг, 1960-1961.

На Ахломова је највише утицао „отац фото-репортаже“, Анри Картије-Бресон, а успео је у потпуности да развије способност да „забележи тренутак“ у право време. Његов романтичарски поглед на свет учинио је да совјетско доба памтимо по његовим делима и осећамо носталгију за тим „изгубљеним рајем“.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“

Модна ревија.

Ахломов је стварао у свим постојећим фотографским жанровима. Снимао је портрете који су изазивали снажне емоције, градске пејзаже, призоре из радничког живота, као и дешавања на улицама. Пошто је радио за „Известија“ био је у прилици да забележи бројне историјске тренутке: сусрет Хрушчова и Гагарина три дана после првог лета у свемир, долазак Че Геваре и Анђеле Дејвис у Москву, наступ Марлен Дитрих, „Мона Лизу“ у СССР-у. Пред његовим објективом често су били модели, песници, писци, глумци и други уметници и најпознатије јавне личности разних епоха: Ана Ахматова, Александар Солжењицин, оперски тенор Иван Козловски, Маја Плисецка, Мстислав Ростропович. Наравно, фотографисао је и своје савременике, генерацију „шездесетих година“: Белу Ахмадулину, Булата Окуџаву, Роберта Рождественског, Андреја Вознесенског – уметнике чији су наступи пунили хале и позоришне дворане.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Ростропович, 1955.

Шарм који нам Ахломов открива у наизглед обичним призорима са московских улица може се упоредити са фотографијама које је Брасаји снимао у Паризу: коњска запрега пролази тргом између аутомобила и тролејбуса, трамвај превози само једног путника а обриси му се губе у измаглици, јато сивих голубова над бескрајним редовима испред Маузолеја на Црвеном тргу – ово је једна од сцена које најбоље дефинишу совјетско доба.

ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“ФОТОГРАФИЈА: ВИКТОР АХЛОМОВ/АРХИВА „ИЗВЕСТИЈА“Јуриј Никулин, 1963.

На незваничним снимцима насталим ван протокола Ахломов је умео да представи хумористичну, људску димензију, попут фотографије где четири Деда Мраза читају новине на снегом прекривеном булевару. Позната је и фотографија на којој се виде тамне силуете радница док поткресују гране у парку испред Московског државног универзитета, што подсећа на чувену слику Алексеја Саврасова из 19. века „Гачци су долетели“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.