Курска магнетна аномалија: „Бермудски троугао“ на западу Русије

Igor Generalov
На територији највећег рудника гвожђа на свету можете се изгубити чак и са компасом.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловНазив Курске магнетне аномалије везан је за необично понашање магнетне игле компаса близу Курска (530 км југозападно од Москве). Инструменти који раде на принципу магнета овде „бркају“ југ са истоком и север са западом. То се дешава због слоја говоздене руде за који се сматра да је највећи на свету. Ту има 30 милијарди тона руде, што је скоро 4% свих испитаних светских резерви.

Први пут су на тај аномални магнетизам земље на том месту обратили пажњу руски географи још током 1770-их, али је прва бушотина за вађење гвоздене руде направљена тек 1923. године.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловРударски басен захвата територије Курске, Белгородске и Орловске области на југозападу Русије и заузима површину од 160.000 километара квадратних. То је територија већа од земаља попут Грчке, Северне Кореје, Бугарске или Кубе.

Данас на територији магнетне аномалије раде три рударско-прерађивачка комбината, а један од њих је Стојленски комбинат који припада руском гиганту НЛМК.

Press PhotoPress PhotoГлавни производ комбината је агломерисани и неагломерисани концентрат гвоздене руде, као и грумење истињеног концентрата руде од кога се касније добија челик. Коп у Стојленском комбинату је дубок 375 метара.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловРадови са експлозивом се обављају периодично, отприлике 18 пута годишње. Као експлозивно средство се користи специјални гел са детонаторима. Укупна маса употребљеног експлозива достиже 1.000 тона.

Press PhotoPress PhotoГеолози претходно одреде места где ће поставити експлозив и ту праве бушотине широке 250 мм и дубоке 16-17 метара. Бушотине су распоређене у виду шаховских поља и удаљене су 3-4 метра једна од друге.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловРуда се из копа допрема у комбинат тракама и специјалним вагонима са аутоматским кипањем. Стојленски комбинат производи и туцаник који се углавном користи у изградњи путева. Заједно са гвожђем се ваде земља, глина, иловача, песак и креда. Све се то користи у грађевинским радовима и производњи грађевинског материјала.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловОвако изгледа унутрашњост фабрике за прераду гвоздене руде. У позадини су постројења у којима се руда дроби на ситније комаде погодне за процес прераде.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловОдељење за магнетну сепарацију. Овде се из руде извлачи концентрат гвожђа.

Илустрација: Игор ГенераловИлустрација: Игор ГенераловОви вакуумски филтери служе за одвајање гвожђа од концентрата гвоздене руде.

Press PhotoPress PhotoОвако изгледа комад руде из кога се у фабрици за прераду добија концентрат гвоздене руде.