Кубачи: очување старих заната на руском Северном Кавказу

То је једино село у републици на надморској висини од 1.750 метара.

То је једино село у републици на надморској висини од 1.750 метара.

Јевгениј Курсков
Мало планинско насеље у Дагестану још увек живи од заната који постоје већ вековима. Руски фотограф Јевгениј Курсков је посетио регион у мају и фотографисао људе који одржавају у животу ове традиције.
С обзиром на то да је Русија огромна, ретки су у прилици да се упознају са свакодневицом људи у најудаљенијим местима земље.
Једно такво изолирано место је дагестанско село Кубачи.
Према подацима Федералне статистике Русије, 2016. године село је имало 3.034 становника
Село Кубачи се први пут спомиње у персијским хроникама из 4. века под именом Зeрихгеран („ратници“), док назив Кубачи води порекло од турског превода те речи. Оружари у овом селу од древних времена кују оклопе-верижњаче, и праве мачеве и сабље различитих облика и величина.
Оружје, оклоп, накит и други предмети које су израђивале занатлије из Кубачија били су тражени у 7. веку у Закавказју и на Блиском истоку.
Ово планинско село још увек живи од традиционалних заната, а приходи у многим породицама нису велики.
Према легенди, шлем Александра Македонског начинили су кубачински мајстори, баш као и збирку украсног оружја коју је Александар III поклонио краљици Викторији.
Становници овог села најчешће израђују елегантне сервисе за ручавање, коњичку опрему, као и разноврстан женски накит.
Породичне тајне о грнчарији, кујунџијском занату, бакрорезу, позлаћивању и резбарењу преносе се са генерације на генерацију.
Естетика и традиције заната и даље живе јер нове генерације одрастају и не напуштају село.
Млади одлазе у велике градове да би стекли образовање. Међутим, занатлије постају још раније, и враћају се у Кубачи са дипломама завршених школа.
Жене у Кубачију се обично не баве тешким занатима али плету вунене чарапе са традиционалним узорима.
Локални језик на којем говоре у Кубачију је даргински (из североисточне кавкаске језичке породице) и прилично се разликује од дијалеката и језика у суседним селима. Суседи се у овим крајевима тешко споразумевају. С обзиром на то да је Кубачи у Дагестану, овдашње становноштво говори и руски језик.
Овај регион је вековима био у центру политичких сукоба и војних конфликата.
У совјетско доба државни руководиоци често су као поклон од посебне вредности добијали предмете израђене у селу Кубачи.