После лета проведеног под стражарским надзором, чланови царске породице 1. августа су одведени у изгнанство у Тобољск где су боравили до смрти. У извештају истраге убиства Романових стоји следеће: „Цар је стајао на средини собе, а супруга и син седели су покрај њега. Дуж зидова стајале су његове четири ћерке и слуге. Јуровски је рекао цару да је осуђен на смрт. Николај је упитао: ,Зашто?ʻ Кренуо је ка Јуровском, а овај је уперио пиштољ у цара и пуцао из непосредне близине. Затим је оружје окренуо ка Алексеју и пуцао и у њега. Тада су и остали почели да пуцају и убрзо је соба била испуњена крвљу, мирисом барута и јауцима рањених. После првог плотуна троје жртава је преживело. Собарица Ана Демидова била је само лакше рањена и бежала је по соби носећи јастук као заштиту. Усмрћена је ударцима кундака и бајонетима. Анастасија је вриштала и покушала је да се усправи. Један војник притиснуо јој је ногу на под и убио је кундаком. Млади Алексеј је јечао и Јуровски му је испалио још два хица у главу. Остале жртве су избодене бајонетима како би било сигурно да нико није преживео.“
Архивска фотографија„Током дана посекли смо неколико великих стабала јеле на раскршћу три пута покрај Арсенала. Горела је велика ватра, сунце је било црвенкасто, а у ваздуху се осећао мирис паљевине, вероватно од тресета који је горео негде у околини. Поред тога, мало смо се возили чамцем. Током вечери шетали смо до осам сати. Почео сам да читам књигу ,Гроф Монте Кристоʻ“, написао је 5. јуна 1917. године Николај II у свом дневнику. // На слици: Николај II са ћерком Анастасијом и слугама у парку око Александровског дворца у Царском Селу.
Архивска фотографијаДневник Николаја II делује помало наивно. Он пише о томе како се забавља са децом, царевићу Алексеју (на фотографији) даје часове географије, чита, вози се чамцем и проводи време у парку. Међутим, на неким местима наводи да је забринут за будућност Русије и коментарише актуелне револуционарне догађаје. „Јуче смо сазнали да је генерал Корнилов поднео оставку на дужност заповедника Петроградског војног округа, а вечерас и да је Гучков поднео оставку. Обојица су навели исти разлог. То је неодговорно мешање Совјета радничких депутата и неких других, много радикалнијих организација у рад војних власти. Каква ли судбина чека јадну Русију? Биће по Божијој вољи.“
Архивска фотографијаАлексеј је био најмлађе дете у царској породици и тог лета напунио је 13 година. Озбиљно је боловао од хемофилије, болести од које су патили и неки други потомци британске краљице Викторије. // Царевић Алексеј купа се у језеру у парку покрај Александровског дворца.
Архивска фотографијаПринцезе Татјана и Анастасија одмарају се у парку око Александровког дворца. Татјана држи у крилу свог омиљеног француског булдога по имену Ортино. После погибије Романових Ортина су убили џелати Григориј Никулин и Алексеј Кабанов.
Архивска фотографијаПринцезама Анастасији, Татјани, Олги и Марији главе нису обријали револуционари, већ оне саме, јер су имале проблема са косом док су боловале од малих богиња.
Архивска фотографија„Током ноћи падала је киша и дан је био приметно хладнији. Радили смо на стазици, посекли смо две мале јеле и тестером их исекли на мање комаде. Аликс (тако је Николај звао своју супругу Александру) је седела са нама у шуми. После ручка посетили су нас Бенкендорфови“, написао је цар 23. јула 1917. године.
Архивска фотографијаДок је боравио у парку око Александровског дворца цар је био под надзором стражара. „Једног дана пратила су ме четворица војника наоружана пушкама. Искористио сам њихово присуство и без иједне речи кренуо даље у парк. Од тада сам почео да дуго шетам по парку и да сечем суво дрвеће у поподневним сатима“, написао је Николај у писму својој сестри Ксенији.
Архивска фотографијаНа основу различитих мемоара и његовог дневника, може се закључити да је цар Николај био веома посвећен физичком вежбању. Нарочито је волео да сече дрвеће. Поред тога уживао је у баштованству и узгајању поврћа. // На овој фотографији Николај стоји са једним војником Гардијског стрељачког пука.
Архивска фотографијаНиколај је 1889. године у свом дневнику овако писао о будућој супрузи: „Маштам о томе да се једног дана оженим са Аликс од Хесена. Већ дуго сам заљубљен у њу, али још јаче и ватреније од 1889. године када је шест недеља провела у Санкт Петербургу.“ Царица Александра је као дете прележала дифтерију, а касније је оболела од реуматизма који се погоршао после рађања петоро деце, али и због стреса узрокованог Алексејевом болешћу.
Архивска фотографијаПријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу