Последње лето руског цара Николаја II и његове породице у Царском Селу

После лета проведеног под стражарским надзором, чланови царске породице 1. августа су одведени у изгнанство у Тобољск где су боравили до смрти. У извештају истраге убиства Романових стоји следеће: „Цар је стајао на средини собе, а супруга и син седели су покрај њега. Дуж зидова стајале су његове четири ћерке и слуге. Јуровски је рекао цару да је осуђен на смрт. Николај је упитао: ,Зашто?ʻ Кренуо је ка Јуровском, а овај је уперио пиштољ у цара и пуцао из непосредне близине. Затим је оружје окренуо ка Алексеју и пуцао и у њега. Тада су и остали почели да пуцају и убрзо је соба била испуњена крвљу, мирисом барута и јауцима рањених. После првог плотуна троје жртава је преживело. Собарица Ана Демидова била је само лакше рањена и бежала је по соби носећи јастук као заштиту. Усмрћена је ударцима кундака и бајонетима. Анастасија је вриштала и покушала је да се усправи. Један војник притиснуо јој је ногу на под и убио је кундаком. Млади Алексеј је јечао и Јуровски му је испалио још два хица у главу. Остале жртве су избодене бајонетима како би било сигурно да нико није преживео.“

После лета проведеног под стражарским надзором, чланови царске породице 1. августа су одведени у изгнанство у Тобољск где су боравили до смрти. У извештају истраге убиства Романових стоји следеће: „Цар је стајао на средини собе, а супруга и син седели су покрај њега. Дуж зидова стајале су његове четири ћерке и слуге. Јуровски је рекао цару да је осуђен на смрт. Николај је упитао: ,Зашто?ʻ Кренуо је ка Јуровском, а овај је уперио пиштољ у цара и пуцао из непосредне близине. Затим је оружје окренуо ка Алексеју и пуцао и у њега. Тада су и остали почели да пуцају и убрзо је соба била испуњена крвљу, мирисом барута и јауцима рањених. После првог плотуна троје жртава је преживело. Собарица Ана Демидова била је само лакше рањена и бежала је по соби носећи јастук као заштиту. Усмрћена је ударцима кундака и бајонетима. Анастасија је вриштала и покушала је да се усправи. Један војник притиснуо јој је ногу на под и убио је кундаком. Млади Алексеј је јечао и Јуровски му је испалио још два хица у главу. Остале жртве су избодене бајонетима како би било сигурно да нико није преживео.“

Архивска фотографија
Император и чланови његове породице побијени су у ноћи 17. јула 1918. године у подруму зграде у којој су проводили дане у изгнанству. Нешто више од годину дана пре тога, у марту 1917. године, Николај II се одрекао престола и наредно лето провео је у резиденцији у Царском Селу у близини Санкт Петербурга. У то време царској породици је још увек указивано извесно поштовање, па су њени чланови могли да шетају, читају и уживају у лету, иако су стално били под надзором стражара.
„Током дана посекли смо неколико великих стабала јеле на раскршћу три пута покрај Арсенала. Горела је велика ватра, сунце је било црвенкасто, а у ваздуху се осећао мирис паљевине, вероватно од тресета који је горео негде у околини. Поред тога, мало смо се возили чамцем. Током вечери шетали смо до осам сати. Почео сам да читам књигу ,Гроф Монте Кристоʻ“, написао је 5. јуна 1917. године Николај II у свом дневнику. // На слици: Николај II са ћерком Анастасијом и слугама у парку око Александровског дворца у Царском Селу.
Дневник Николаја II делује помало наивно. Он пише о томе како се забавља са децом, царевићу Алексеју (на фотографији) даје часове географије, чита, вози се чамцем и проводи време у парку. Међутим, на неким местима наводи да је забринут за будућност Русије и коментарише актуелне револуционарне догађаје. „Јуче смо сазнали да је генерал Корнилов поднео оставку на дужност заповедника Петроградског војног округа, а вечерас и да је Гучков поднео оставку. Обојица су навели исти разлог. То је неодговорно мешање Совјета радничких депутата и неких других, много радикалнијих организација у рад војних власти. Каква ли судбина чека јадну Русију? Биће по Божијој вољи.“
Алексеј је био најмлађе дете у царској породици и тог лета напунио је 13 година. Озбиљно је боловао од хемофилије, болести од које су патили и неки други потомци британске краљице Викторије. // Царевић Алексеј купа се у језеру у парку покрај Александровског дворца.
Принцезе Татјана и Анастасија одмарају се у парку око Александровког дворца. Татјана држи у крилу свог омиљеног француског булдога по имену Ортино. После погибије Романових Ортина су убили џелати Григориј Никулин и Алексеј Кабанов.
Принцезама Анастасији, Татјани, Олги и Марији главе нису обријали револуционари, већ оне саме, јер су имале  проблема са косом док су боловале од малих богиња.
„Током ноћи падала је киша и дан је био приметно хладнији. Радили смо на стазици, посекли смо две мале јеле и тестером их исекли на мање комаде. Аликс (тако је Николај звао своју супругу Александру) је седела са нама у шуми. После ручка посетили су нас Бенкендорфови“, написао је цар 23. јула 1917. године.
Док је боравио у парку око Александровског дворца цар је био под надзором стражара. „Једног дана пратила су ме четворица војника наоружана пушкама. Искористио сам њихово присуство и без иједне речи кренуо даље у парк. Од тада сам почео да дуго шетам по парку и да сечем суво дрвеће у поподневним сатима“, написао је Николај у писму својој сестри Ксенији.
На основу различитих мемоара и његовог дневника, може се закључити да је цар Николај био веома посвећен физичком вежбању. Нарочито је волео да сече дрвеће. Поред тога уживао је у баштованству и узгајању поврћа. // На овој фотографији Николај стоји са једним војником Гардијског стрељачког пука.
Николај је 1889. године у свом дневнику овако писао о будућој супрузи: „Маштам о томе да се једног дана оженим са Аликс од Хесена. Већ дуго сам заљубљен у њу, али још јаче и ватреније од 1889. године када је шест недеља провела у Санкт Петербургу.“ Царица Александра је као дете прележала дифтерију, а касније је оболела од реуматизма који се погоршао после рађања петоро деце, али и због стреса узрокованог Алексејевом болешћу.