Последње лето руског цара Николаја II и његове породице у Царском Селу

„Током дана посекли смо неколико великих стабала јеле на раскршћу три пута покрај Арсенала. Горела је велика ватра, сунце је било црвенкасто, а у ваздуху се осећао мирис паљевине, вероватно од тресета који је горео негде у околини. Поред тога, мало смо се возили чамцем. Током вечери шетали смо до осам сати. Почео сам да читам књигу ,Гроф Монте Кристоʻ“, написао је 5. јуна 1917. године Николај II у свом дневнику. // На слици: Николај II са ћерком Анастасијом и слугама у парку око Александровског дворца у Царском Селу.

Дневник Николаја II делује помало наивно. Он пише о томе како се забавља са децом, царевићу Алексеју (на фотографији) даје часове географије, чита, вози се чамцем и проводи време у парку. Међутим, на неким местима наводи да је забринут за будућност Русије и коментарише актуелне револуционарне догађаје. „Јуче смо сазнали да је генерал Корнилов поднео оставку на дужност заповедника Петроградског војног округа, а вечерас и да је Гучков поднео оставку. Обојица су навели исти разлог. То је неодговорно мешање Совјета радничких депутата и неких других, много радикалнијих организација у рад војних власти. Каква ли судбина чека јадну Русију? Биће по Божијој вољи.“

Алексеј је био најмлађе дете у царској породици и тог лета напунио је 13 година. Озбиљно је боловао од хемофилије, болести од које су патили и неки други потомци британске краљице Викторије. // Царевић Алексеј купа се у језеру у парку покрај Александровског дворца.

Принцезе Татјана и Анастасија одмарају се у парку око Александровког дворца. Татјана држи у крилу свог омиљеног француског булдога по имену Ортино. После погибије Романових Ортина су убили џелати Григориј Никулин и Алексеј Кабанов.

Принцезама Анастасији, Татјани, Олги и Марији главе нису обријали револуционари, већ оне саме, јер су имале проблема са косом док су боловале од малих богиња.

„Током ноћи падала је киша и дан је био приметно хладнији. Радили смо на стазици, посекли смо две мале јеле и тестером их исекли на мање комаде. Аликс (тако је Николај звао своју супругу Александру) је седела са нама у шуми. После ручка посетили су нас Бенкендорфови“, написао је цар 23. јула 1917. године.

Док је боравио у парку око Александровског дворца цар је био под надзором стражара. „Једног дана пратила су ме четворица војника наоружана пушкама. Искористио сам њихово присуство и без иједне речи кренуо даље у парк. Од тада сам почео да дуго шетам по парку и да сечем суво дрвеће у поподневним сатима“, написао је Николај у писму својој сестри Ксенији.

На основу различитих мемоара и његовог дневника, може се закључити да је цар Николај био веома посвећен физичком вежбању. Нарочито је волео да сече дрвеће. Поред тога уживао је у баштованству и узгајању поврћа. // На овој фотографији Николај стоји са једним војником Гардијског стрељачког пука.

Николај је 1889. године у свом дневнику овако писао о будућој супрузи: „Маштам о томе да се једног дана оженим са Аликс од Хесена. Већ дуго сам заљубљен у њу, али још јаче и ватреније од 1889. године када је шест недеља провела у Санкт Петербургу.“ Царица Александра је као дете прележала дифтерију, а касније је оболела од реуматизма који се погоршао после рађања петоро деце, али и због стреса узрокованог Алексејевом болешћу.