Почев од 1870. мапе на којима су приказивани национални стереотипи, животиње, симболички ликови, као и митске и историјске личности из одређених земаља, постале су омиљен начин за изражавање предрасуда, хумора и политичких ставова. Популарност жанра карикатурних мапа, озбиљних и комичних истовремено, достигла је врхунац почетком Првог светског рата.
На бројним горе приказаним мапама аутори су неомиљене државе представљали искривљеним и гротескним мотивима, док су за своју земљу користили уобичајене или херојске симболе. Овај жанр изгубио је на популарности већ током рата, јер су у међувремену филм и постери постали главни пропагандни медији.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу