Овај документарни филм направили су 2007. новинари руског „Првог канала“ Јевгениј Баранов (који је извештавао из Србије током НАТО агресије 1999) и Александар Замислов.
Према речима аутора, филм приказује оно „што није приказано свету“: како живе људи који су своје животе поверили „сили која је дошла да чува ред“, како САД решавају конфликт који је старији од њих самих и како живе људи чији су животи уништени 1999, када је НАТО на Србију бацио 22.000 тона експлозива.
Филм документовано подсећа да је то бомбардовање само последње у низу сличних акција током 20. века.
Аутори филма су посебну пажњу поклонили расветљавању историјске позадине конфликта на Косову који је кулминирао 1999. Садашњи амбасадор Србије у РФ Славенко Терзић говори о историјском реваншизму према Србији и подсећа на погроме које су Албанци вршили над Србима током Првог и Другог светског рата. Такође, у филму се истиче сличност замисли и наредби Мустафе Кроја, нацистичког вође Велике Албаније из 1942, и догађаја са краја 20. века.
Између осталих, у филму говоре и: фински патолог Хелена Ранта (о свом осећају кривице за бомбардовање и свом необјављеном извештају о Рачку), француски припадници КФОР-а (који су гледали уништавање цркава) и Митра Рељић, професорка руског језика, главни јунак емотивног текста који је о свом раду у Србији 1999. Јевгениј Баранов написао специјално за „Russia Beyond“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
