Обичај прослављања Масленице потиче још из паганских времена. Руски народ на овај начин опраштао се од зиме и дочекивао пролеће. Као и многи други древни празници, Масленица (нагласак је на првом слогу) има и паганске и хришћанске корене. Пагани су Масленицу прослављали у време пролећне равнодневице. Поздрављали су долазак пролећа, сунчаних дана и буђење природе. С друге стране, хришћани су Масленицу обележавали у седмици пред Велики пост, што је за њих била последња прилика да се препусте светским уживањима.
Сиропусна седмица обележава се седам недеља пре Ускрса – ове године почела је 24. фебруара, а завршила се првог пролећног викенда. Руси живе у земљи где је зима дуга и хладна и зато се радују Масленици. Тим поводом, у свим руским градовима – посебно у централним деловима Русије – одржавају се разноврсне прославе. Један од градова који туристи најчешће обилазе је Суздаљ, град Златног прстена Русије.
Посетиоци долазе преко целе године, јер им овај град нуди много тога: Суздаљски кремљ, изложбу средњовековног оружја, смештај у традиционалним брвнарама, здраву храну и свежу медовину. Током прославе Масленице мештани показују посебно гостопримство.
У Суздаљу она представља више од обичног празника – то је својеврсни карневал који одликују посебна јела и забаве, а најважнији део прославе представља спаљивање сламнате лутке на Опроштајну недељу, последњи дан Масленице. Осим житеља Суздаља, који радо учествују у слављу, овде долазе и бројни посетиоци који желе да осете дух древне Русије.
Росијскаја газета. Сва права задржана.