Ресторан је једно од првих места које ћете посетити када дођете у Русију. У сваком ресторану се служи вотка и зато „Руска реч“ издваја пет сцена из совјетских филмова у којима људи наручују (или не наручују) ово популарно пиће.
1. Судећи по овом филмском јунаку, треба наручити што је могуће више. („Дајте ми књигу жалби“, 1964).
„Може вотка?“ (Водочки?)
„Може. Дајте четири флаше од пола литра“. (Четыре поллитровочки.)
„А пиво?“ (Пиво?)
„Може и пиво. Девет флаша“. (Девять бутылочек.)
„И сир, наравно, уз све то?“ (Сырку, конечно, к нему?)
„Са ,сузама‘.“ (Со „слезой“.)
2. У Русији постоје различити обичаји у вези са конзумацијом алкохола, али човек треба да се понаша у складу са личним осећајем. („Краљица бензинске пумпе“, 1962).
„Дајте ми два пута по 100 [милилитара] у једну чашу“. (Мне два по сто и в одну посуду.)
„Забрањено је точити толико у једну чашу“. (В одну посудину не положено по инструкции.)
„И кисели краставчић“. (И огурчик.)
3. Не мора се увек наручити вотка. Промене ради, наручите шампањац. („Брилијантска рука“, 1969).
„Је ли ово перната дивљач?“ (Это дичь?)
„Јесте, перната дивљач!“ (Дичь!)
„Уз то не иде вотка“. (А под дичь водку не пьют.)
„Него шта иде?“ (А что?)
„Иде оно: ’пшшшшш’“ (Пьют это...)
„Схватам, схватам! Феђа, још по 150 [милилитара] шампањца и ништа више!“ (Понял! Понял! Федя, еще по 150 шампанского и все!)
4. Никада не наручујте само вотку, већ и неко предјело. („Дванаест столица“, 1976).
„Дајте нам ове кобасице, ове за рубљу и двадесет копејки, флашу вотке и ништа више!“ (Дайте нам сосиски, вот эти вот, за рубль двадцать, бутылку водки, и все!)
5. Ако вас брину цене, плешите или попијте мало вотке. („Дођите сутра“, 1962).
„Какве су ово цифре?“ (А что это тут за цифры?)
„То су цене“. (Это цены.)
„Цене? Хајдемо одавде!“ (Цены? Пойдемте отсюда!)
„Хајде да плешемо, Фросја!“ (Пойдем танцевать, Фрося!)