Рок музичар Виктор Цој би 21. јуна 2016. године напунио 54 године. Вођа групе „Кино”, који је 1990. трагично изгубио живот, и даље је идол многих младих људи, а његове песме као да говоре о нашем времену, иако су написане пре око 30 година. Његов син Александар, иначе дизајнер звука и музичар, заједно са бившим музичарима групе „Кино“ Јуријем Каспарјаном, Игором Тихомировом и Георгијем Гурјановом, снимио је 2012. године нову композицију групе „Кино“ – песму „Атаман“. Виктор Цој је 1989. отпевао ту песму уз пратњу акустичне гитаре и сам је снимио свој глас на кућни магнетофон, а савремена технологија је омогућила да се та песма „оживи“, тј. да се на Викторов глас надовеже препознатљиви аранжман његовог бенда. Тако је заживела једна од најзагонетнијих песама Виктора Цоја. Његови поштоваоци су дочекали „Атамана” са одушевљењем и чувеном фразом „Цој је жив!” којом истичу да музика Виктора Цоја увек одјекује у њиховим срцима.
"Ох, гледај да не промашиш, атамане, да ти случајно рука не задрхти. И пази, не стављај ћорке у цев и о џелатовој омчи не мисли. Јер ће нам пасти ноћ, ноћ, и отићи ће нам поља и шуме. Не певају нам више Небеса, слушајмо сад шта каже Земља. А онда ће сванути дан, дан, свако ће рећи: ничег се не сећам. И уз звуке пастирске фруле као сложно стадо кренућемо на клање, јер Бог је трпео и нама је заповедио: овако трпите..."
