У Москви се коњске трке одржавају још од осамдесетих година 18. века. У почетку су се приређивале зими на залеђеној реци Москви поред парка „Нескучни Сад”, при чему су посматрачи били смештени на околним брежуљцима. Летње трке најчешће су се одржавале на пољу Ходинка, месту где је у августу 1834. године изграђен први руски хиподром.
У прво време посетиоци су углавном били узгајивачи и љубитељи коња, али је са појавом клађења почела да се окупља и другачија публика. Врхунац популарности хиподром је доживео током двадесетих година, када је у СССР-у била актуелна Нова економска политика (НЕП). Тада се на тркалишту окупљао крем московског друштва.
Зграду хиподрома је 1949. године оштетио пожар. Она је затим реконструисана по пројекту познатог совјетског архитекте Ивана Жолтовског у духу архитектуре из Стаљиновог времена. Добила је величанствене стубове, степеништа и барељефе на којима су приказане сцене из свакодневног живота совјетских грађана. Док је здање старог хиподрома личило на париску оперу, ново подсећа на Бранденбуршку капију у Берлину.
Данас хиподром у престоници Русије није само место за клађење. То је и простор за тренинг, као и опитни полигон Сверуског научно-истражива
Централни московски хиподром простире се на површини од 40 хектара, а на њему на тркама може да учествује и до 1.200 грла годишње. Стаза је дуга 1,8 километара, док дводелна трибина прима 3.500 гледалаца.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
