Роман Симовић: Пуно ми је срце када свирам руску музику

Дмитриј Лане
У Дрвенграду уз подршку компаније Газпром њефт отворен је пети фестивал класичне музике „Бољшој“. Главна тачка свечаног отварања је припала виолинисти Роману Симовићу. Дописница „Руске речи“ је разговарала са чувеним музичаром.

Фото: Дмитриј ЛанеФото: Дмитриј Лане

Романа Симовића сам срела у Дрвенграду сасвим случајно на Тргу Николе Тесле. Изгледао је тако скромно да је тешко било претпоставити да се ради о музичком генију који на концертима изводи музику на виолини Страдиварија од неколико милиона долара. Упознали смо се раније на концерту на којем је наступио са оркестром Валерија Гергијева и поздравили се на руском језику. Ништа чудно, Роман је рођен у руском граду Кемерову у српско-руској музичкој породици.

На отварању фестивала „Бољшој“ то је био сасвим другим човек: сконцентрисан, удубљен у своје мисли. А када је почео да свира под отвореним небом и звездама, могао се стећи утисак да је читав свет замро. Након концерта пришао му је Емир Кустурица и срдачно га поздравио.

Фото: Дмитриј Лане
Фото: Дмитриј Лане
 
1/2
 

Катарина Лане: Шта вам је рекао?

Роман Симовић: Мало смо се зезали. Ја имитирам Босанца, а он каже: није ти то добро, боље да имитирамо Црногорце, то нам је лакше! Емир је једна врло посебна личност. То је јединствена личност, велики интелектуалац. И сви треба да учимо од њега: како из ничега створити нешто посебно и невероватно. Невероватна је вера у то што он ради. Ми смо се јуче препирали да ли да свирамо концерт унутра или вани, и он је на крају добио шта је желео. И тако мора бити. Био је у праву. Јако је добро изгледало и посебно је осећање свирати у онаквом амбијенту!

Катарина Лане: А шта ћете рећи уопште о фестивалу? Како је организован?

Роман Симовић: Скидам капу доле! Овакав фестивал је пример и за друге земље.

Фото: Дмитриј ЛанеФото: Дмитриј Лане

Катарина Лане: Овде није пријатно само свирати, него и прославити рођендан. Срећан вам рођендан!

Роман Симовић: Хвала! Ово је било дивно! Приредили су ми и торту и свеће, цели оркестар је свирао „срећан рођендан“. Шта  још човек да пожели? Посебан поклон за мене је увек свирати са симфонијским оркестром. И ово је заиста чак и превише, јер човек на крају мора да буде скроман. Ја сам био у тоталној еуфорији цели јучерашњи дан.

Катарина Лане: Родили сте се у Русији. Како осећате везу са том земљом?

Роман Симовић: То је моје. Волим руску музику и културу. Капирам их јако добро, причам руски. То ми је први језик. Мама ми је Рускиња. Не знам да ли постоји ближа веза? Посебно ми је драго да Србија има чврсту везу са Русијом, заиста великом нацијом.

Катарина Лане: Са музиком ког композитора бисте упоредили Русију?

Роман Симовић: Чајковског.

Катарина Лане: А Србију?

Роман Симовић: (дуго размишља и осмехује се) Можда са Глинком?

Катарина Лане: А шта радите када долазите у Русију?

Роман Симовић: Ја обично дођем на пар дана, на брзину видим онакав диван град, „мали Париз“ - Санкт Петербург или невероватну Москву, одсвирам концерт и идем кући. То је нажалост тако. Ја сам пропутовао цели свет. Нисам био на Новом Зеланду и Исланду. Заиста сам обишао цели свет и ништа нисам видео.

Катарина Лане и Роман Симовић. Фото: Дмитриј ЛанеКатарина Лане и Роман Симовић. Фото: Дмитриј Лане

Катарина Лане: Видели сте Кемерово!

Роман Симовић: Да! И то ме је Мацујев довео на фестивал. Ја нисам могао да верујем да је директорка оркестра иста директорка које је била док је још мој отац био диригент, а моја мама певала у опери! Мацујев је чак рекао да ће да ми покаже где сам рођен. Али нисам имао времена. Надам се да ћу да се вратим у Кемерово. Да знате, то су невероватне емоције.

Катарина Лане: Шта осећате када свирате руску музику?

Роман Симовић: Пуно ми је срце.

Катарина Лане: И мени је пуно срце од прелепе музике коју изводи велики виолиниста. А Роман је узео своју виолину и отишао да се припреми за вечерњи концерт са својим квартетом. Вечерас ће изводити и руску класичну музику. А „Руска реч“ ће наставити да вас упознаје са најзанимљивијим догађајима на фестивалу „Бољшој“.