Грегоријански календар је у Русији ушао у употребу на данашњи дан пре тачно 95 година, 14. фебруара 1918. У декрету који је објавила нова комунистичка власт било је наведено да се нови календар уводи „са циљем да се у Русији успостави рачунање времена које користе готово сви културни народи“.
Папа Гргур XIII увео је 1582. нови календар који је у том тренутку успешно поправио велико кашњење у односу на астрономско време које се временом „накупило“ према јулијанском календару, који се користи још од 45. године пре наше ере. Нови календар је по Гргуру XIII назван „грегоријански“. Разлика између старог и новог календара у 18. веку је била 11 дана, у 19. веку 12 дана, у 20. и 21. веку износи 13 дана, док ће у 22. веку износити 14 дана.
Руска, Јерусалимска, Грузијска и Српска православна црква, као и манастири Свете Горе, празнике обележавају према јулијанском календару, док остале помесне православне цркве време рачунају према тзв. новојулијанском календару, који је осмислио српски математичар и астроном Милутин Миланковић. Све до 2800. године новојулијанско рачунање времена ће се у потпуности поклапати са грегоријанским календаром, након чега ће настати разлика од једног дана. Астрономски гледано, новојулијански календар је до сада најпрецизнији.
Росијскаја газета. Сва права задржана.