На Семипалатинском полигону у Казахстану 12. августа 1953. у 7:30 ујутро тестирана је прва совјетска хидрогенска бомба, која је носила службени назив „Производ РДС-6с“. То је било четврто по реду совјетско тестирање нуклеарног оружја.
Снага бомбе тешке 7 тона била је 400 килотона, што је 20 пута више од првих нуклеарних бомби у САД и СССР-у. Резултати рада на првој хидрогенској бомби донели су академику Андреју Сахарову, који је разрадио пројекат за њу, титулу Хероја социјалистичког рада и Стаљинову награду.
Хидрогенска бомба по пројекту Сахарова није била само озбиљан аргумент у политичком окршају између САД и СССР-а, већ и узрок наглог развоја совјетске космонаутике тих година. Управо је после успешних нуклеарних проби Експериментални конструкторски биро Корољова добио службени задатак да изради интерконтиненталну балистичку ракету за допремање одређеног садржаја на циљ. Ракета, која је добила назив „седмица“, извела је у космос први вештачки Земљин сателит, и управо је њом лансиран први космонаут на планети Јуриј Гагарин.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
