У спору са ЕУ европски партнери Русије подржали „Јужни ток“

Бугарска, Словенија и Мађарска, земље кроз које ће проћи велики део гасовода „Јужни ток“, најавиле су да ће заузети заједничку позицију и подржати пројекат.

Премијер Русије Дмитриј Медведев и премијерка Словеније Аленка Братушек су на састанку одржаном 10. децембра разговарали о будућности пројекта руског гасовода „Јужни ток“.
Аленка Братушек је истакла да је у тренутку потписивања међудржавног споразума између Словеније и Русије о изградњи гасовода овај документ био у складу са законском регулативом ЕУ. Јуче је њен став готово дословце поновио министар енергетике Бугарске Драгомир Стојнев, изјавивши да је „пројекат ‘Јужни ток’ у потпуности у складу са бугарским законодавством, које је усклађено са европским прописима“.

Споразуме о изградњи „Јужног тока“ са Владом РФ и „Гаспромом“ потписало је шест чланица ЕУ (Словенија, Бугарска, Мађарска, Аустрија, Хрватска и Грчка) и Србија. Европска комисија, која је раније према овом пројекту заузимала неутралан став, прошле недеље је неочекивано саопштила да ови међудржавни споразуми нису у складу са трећим пакетом енергетских прописа ЕУ, који је на снази од 2009. Европска комисија прети да ће блокирати рад гасовода, када он буде изграђен.

„Европа ће добити гас, у то не треба сумњати“, изјавио је јуче Дмитриј Медведев. Премијер Русије сматра да Русија има снажне правне аргументе којима може да заступа своју позицију, јер међународни споразуми имају предност над законодавством ЕУ, које треба посматрати као национално законодавство. Медведев је истовремено изразио спремност на компромис са ЕУ који може бити постигнут на правним основама или „на граници права и економије“. По мишљењу начелнице Одељења за индустрију нафте и гаса Института за енергетска истраживања Руске академије наука Татјане Митрове, сукоб између Европске комисије и „Јужног  тока“ решаваће правници, а Брисел ће при томе вршити притисак преко Суда правде ЕУ. „Финансијска помоћ коју ЕУ преко европских програма даје, на пример, Бугарској, мања је него ефекат који ће на локалну економију имати изградња гасовода и убирање транзитних такси“, сматра саговорница „Комерсанта“ из Института РАН.

Представници руске дипломатије сматрају да је став ЕУ према изградњи „Јужног тока“ умногоме условљен тиме што Саветом ЕУ тренутно председава Литванија, која је у дугогодишњем сукобу са „Гаспромом“, преноси „Комерсант“, позивајући се на поуздане изворе. Међутим, већ од јануара председавање Саветом ЕУ преузима Грчка, која је и сама једна од потписница споразума о изградњи гасовода (иако према коначном плану гасовод не пролази кроз ову земљу) и истовремено заинтересована за руске инвестиције. Осим тога, могло би доћи и до промена у персоналном саставу Европске комисије. „Стиче се утисак да је противљење изградњи ‘Јужног тока’ у знатној мери последица личног става европског комесара за енергетику Гинтера Етингера“, истиче госпођа Митрова. Петогодишњи мандат господина Етингера на позицији европског комесара истиче 2015, пре планираног почетка експлоатације гасовода.

Будућност пројекта „Јужни ток“ биће једна од тема на састанку министара енергетике ЕУ 12. децембра у Бриселу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.