Србија устала у одбрану Русије на седници Савета безбедности УН

До вербалног сукоба је дошло када је на седници Савета безбедности поменуто да је део косовских Албанаца учествовао на страни екстремиста у борбеним дејствима у Сирији и Ираку.

Србија је на седници Савета безбедности УН посвећеној Косову устала у одбрану Русије, реагујући на оптужбе које је министар спољних послова Косова Енвер Хоџај упутио Москви. Представника непризнате републике су избациле из такта речи Петра Иљичева, заменика сталног представника РФ у Савету безбедности УН, који је скренуо пажњу на проблем учешћа косовских албанаца на страни екстремиста у борбеним дејствима у Сирији и Ираку, јавља агенција ИТАР-ТАСС.

Енвер Хоџај је на то одговорио да Русија „није у прилици да држи проповеди о ситуацији на Косову“ и да изражава забринутост због дешавања у региону.

„Русија је прешла све границе међународног права и важећих норми. Ми осуђујемо руску окупацију Крима, као што осуђујемо и руску агресију на истоку Украјине“, рекао је представник непризнате републике. По његовим речима, Русија је „потпуно изгубила поверење на светској политичкој сцени“ и сама је постала „главна претња међународном миру и стабилности“.

Одмах после њега реч је узео министар спољних послова Србије Ивица Дачић и указао на недопустивост сличних изјава.

„Ја сматрам да Косово није у прилици да било коме држи предавања о међународном праву, јер су они сами једнострано прогласили независност од земље са којом нису имали одговарајуће споразуме“, рекао је министар. „Ви противправно користите ову седницу Савета безбедности и бавите се класичном пропагандом“, додао је он. Дачић је позвао колегу да пази на свој језик и да не одступа од теме састанка.

То што је заменик представника РФ поменуо проблем учешћа косовских Албанаца у конфликтима у Сирији и Ираку није једино што је могло погодити Енвера Хоџаја. Руски дипломата је између осталог обратио пажњу и на прелиминарне резултате истраге Специјалног истражног тима ЕУ о деловању „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК) крајем 1990-их, објављене у августу. По његовим речима, резултати истраге „развејали су мит о ‘праведној ослободилачкој борби’“ ОВК, који је био искоришћен између осталог и за оправдавање једнострано проглашене независности.

Росијскаја газета. Сва права задржана.