Пахор: Европа треба поштено да каже да ли жели Украјину у Европској унији

Председник Словеније је у интервјуу говорио о решавању украјинске кризе и упоредио кримски и словеначки референдум о независности.

Данас Европа не може самостално да обезбеди сопствену безбедност и управо зато јој је потребна помоћ Северноатлантске алијансе, сматра Борут Пахор. „Залажам се за стварање Сједињених Држава Европе. То би значило да Европска унија стекне војни потенцијал како би се заштитила. Али у најскоријој будућности у Европи ће бити присутан НАТО, и хвала Богу на томе. Што се тиче Словеније, могуће је да Русија не представља директну претњу, али сам у разговору са колегама из балтичких земаља и Пољске стекао утисак да се они прибојавају да Русија у одређеном тренутку може постати директна претња њиховој националној безбедности“, изјавио је Пахор.

Управо затегнути односи између Русије и НАТО-а су разлог за ескалацију конфликта у Украјини, тврди словеначки председник. „Искрени дијалог између Русије и Алијансе би био веома користан. Због тога је потребно пронаћи такво решење украјинског питања које би задовољило и Русију и Европску унију, а посебно украјински народ и руководство.“

По мишљењу Пахора, основни задатак Европе је да директно одговори на питање хоће ли Украјина бити примљена у Европску унију. „Европска унија треба да буде начисто да ли жели да Украјина уђе у састав ЕУ или не. На ово питање треба да одговори поштено и директно. У том случају би Кијев извесне потезе предузео много одлучније.“

Председник Словеније признаје да Русија и Словенија имају добре економске односе и воде стабилан политички дијалог. Сваке године робна размена између две државе достиже 1,6 милијарди долара. Русија и Словенија имају и сличне историјске моменте. Један од њих је стицање независности путем референдума. У Словенији је такав референдум одржан 1990, а на Криму 2014. Међутим, народи су се изјашњавали у различитим условима, сматра Пахор. „Ми смо се залагали за мирно решење кризе, али нас је окупирала југословенска војска. Били смо принуђени да штитимо нашу слободу и то нам је пошло за руком. То се не може упоредити са оним што се догађа у Украјини.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“